Оријентација у времену

Погледајте презентацију

Пролеће – Воћке почињу да пупе, животиње добијају младе, цела природа се буди. Све је топлије , а дани постају дужи

Лето- Дани су дуги, сунчани и топли. Све је зелено, зри пшеница.

Јесен- Доноси нам хладно, кишовито и нестабилно време. Дани су све краћи. Птице лете на југ, лишће опада.

Зима- Хладноћа, снег, магла, лед…Неке животиње спавају зимски сан.

Месеци у години

Савремени календар смо преузели, тачније наследили од Римљана, који су првобитно имали 10 месеци, а она је почињала у марту, што је тада свима било логично, јер је почињало пролеће и нови циклус буђења природе. Зимски период се није баш нешто добро третирао и нису постојали месеци за тај период.

Цезар уводи ред у римски календар

Отприлике 700 година пре нове ере, римски владар по имену Нума Помпилиус је решио да исправи ту празнину у години и додао је 2 месеца у календар. Додуше, то још није био дефинитивни календар, пошто број дана у месецу, још није био коначно сређен, па је Нума додао и један месец, за зимски период, али је то потрајало само до Цезара, који је увео ред у римски календар и направио га оваквим каквим га сада знамо.

Јулије Цезар

Јулије Цезар је у својству врховног свештеника (pontifex maximus), и уз помоћ александријског математичара Созигена, реформисао календар на тај начин што је наредио да се 46. години п.н.е. придода 67 дана између новембра и децембра, чиме је продужио ту годину изузетно на 445 дана. Од следеће године (45. п.н.е.), уместо лунарног почео је да се примењује соларни календар, који је преузет из Египта и прилагођен римском рачунању тиме што је у краће месеце уметнут неопходан број дана да би укупни збир био 355. Тиме је настао тзв. јулијански календар који се уз мање измене одржао све до 1582. године, када је папа Гргур XIII увео нови начин рачунања, тзв. грегоријански календар.

Зато када, славимо “српску” Нову годину, ми се на неки начин враћамо римској традицији, и рачунању времена које је успоставио Цезар – јулијанском календару, који се од грегоријанског разликује 14 дана. Древни календар још увек поштују Српска, Руска и Грузијска православна црква, Јерусалимска патријаршија и монаси Свете Горе.

Извор Б92