18.1.2019. године одржана је друга радионица у оквиру пројекта ПРЕВЕНЦИЈА УПОТРЕБЕ ДРОГЕ КОД УЧЕНИК под називом „Разумевање тога како други утичу на наша осећања“.
Циљеви:
да се истражи вршњачки утицај
да се разумеју позитивне и негативне последице утицаја вршњака
да се ојачају комуникационе вештине
да се истражи веза између осећања и акција
1.активност: Идентификовање утицаја
Разговор са ученицима о утицајима, ко или шта утиче на њих и на одлуке које доносе. Одговоре записујемо на табли (чланови породице,наставници, медији, телевизија, музика, филмови, славне личности, рекламе…) Наглашавамо да смо ми сви под утицајем многих ствари, а да при том нисмо свесни.
2.активност: Вршњаци и вршњачки утицај
Ученици дефинишу појам „вршњаци“, а затим смо разговарали о вршњачком утицају. Радећи у групи, записују негативне и позитивне начине на које вршњаци утичу на њих.
3.активност : Осећања у различитим ситуацијама
Радећи у истим групама, користећи припремљене картице, ученици су стварали сценарио за ситуацију у којој вршњаци покушавају да утичу на неку особу. Након приказа о свакој ситуацији смо поразговарали, зашто су доносили оне одлуке које су доносили и шта су осећали.
4.активност: Размишљање о часу
Ученици износе кључне ствари које су научили на данашњем часу. Зашто долази до вршњачког утицаја? какав ефекат има вршњачки утицај на понашање и акције? Шта неко може да уради како би смањио негативан вршњачки утицај на минимум?
Обележавање Нове године обухватила је више активности које су се провлачиле кроз различите премете и то: Српски језик, природа и друштво, ликовна и музичка култура, слободне активности. Основни циљ је био обрадити, утврдити, обновити знања о новогодишњим празница кроз групни, индивидуални и фронтални рад провлачећи кроз различите предмете, задатке и активности.
1.активност: Пошто смо учествовали у међународном пројекту „Чаробна интеркултурална мрежа пријатељства“ логични наставак је био да упознамо новогодишње обичаје широм света. Сазнали смо следеће:
Историја прослављања Нове године није поуздано утврђена, али се сматра да су Вавилонци то чинили још пре 4.000 година. Римљани су такође славили Нову годину, али се њихов календар мењао са сваким новим владаром све док римски Сенат 153. године пре нове ере није „устоличио“ 1. Јануар за почетак Нове године.
Јапанци читавог децембра одржавају забаве под називом Боненкаи, којима је циљ да се оставе лоше ствари за собом и припреми се за нови почетак. Звона будистичких храмова звоне 108 пута како би отерала 108 људских слабости, а након тога се сви смеју терајући смехом зле духове.
У Бразилу је обичај да се у новогодишњој ноћи носи бела одећа за срећу и мир у години која следи. Људи који живе крај мора, могу да пожеле жељу и оду на обалу, прескоче седам таласа и баце у море цвеће, како би им се она испунила. То ће им, верује се, донети срећу и благостање у целој новој години, јер богиња мора испуњава све жеље.
У Шпанији нова срећа се призива уз откуцаје сата старе године и зрна грожђа. Уз сваки откуцај треба појести једно зрна и следећа година ће бити срећна.
У Америци је традиционално новогодишње јело лонац пиринча са црним грашком и свињетином, у који се ставља по један новчић, обичај који су са собом донели афрички робови. Онај ко пронађе новчић у тањиру биће сигурно добре среће следеће године.
Код нас је слављење Нове године започело после II светског рата, педесетих година 20 века и усталила се навика да се за новогодишњу вечеру пече прасе, кувају сарме од киселог купуса, пиремају разне пите, погаче и торте.
2. активност: Новогодишњи правопис
Празници стижу, зато се указала потреба да се подсетимо правила писања назива предстојећих празника да не бисмо погрешили у честиткама и порукама.
Називи празника пишу се великим почетним словом, а ако је назив празника вишечлан – великим словом пише се само прва реч (осим ако је у саставу назива празника властито име). Тако се актуелни празници пишу – Нова година, односно Божић. Исправно је написати: Срећна Нова година! Срећан Божић! Међутим, ако некоме пожелите срећну одређену годину, то се онда више не односи на сам празник, већ на предстојећу годину, те је исправно написати: Срећна нова 2019. година!
Од родитеља, бака, дека добијали смо новогодишње пакетиће. Сада купујемо новогодишње украсе и китимо новогодишњу јелку. Придев „новогодишњи” пише се малим словом.
Испод јелке ће Деда Мраз оставити поклоне. За време зимског распуста гледаћемо цртане филмове о Божић Бати, Ружном Пачету, и правићемо Снешка Белића.
Бадњи дан и Бадње вече, Божић, Богојављање, богојављенски крст, школска слава Свети Сава, Савиндан.
3.активност: Писање новогодишњих честитки
Поред честитки које су ученици правили за другаре из одељења, ове године били су посебно мотивисани да честитке буду што лепше и разноврсније, пошто су слали новим другарима из Македоније, Хрватске и Босне.
4.активност: Тајни пријатељ
Новогодишњи празници су време за јачање пријатељства и заједништва у одељењу, зато су ученици радо прихватили учешће у игрици Такни пријатељ. Сваки ученик је написао своје име на папиру и ставио у кутију. папире смо добро промешали и настао је најузбудљивији тренутак, извлачење папира са именом друга. Те недеље, до прославе Нове године,ученици су требали да буду посебно добри према особи коју су извукли и да јој направе или купе мали поклон и тако обрадују свог тајног пријатеља. Ученици су били пажљиви једни према другима и припремили су креативне поклоне.
Ученици стављају у кутију папириће са својим именом
5.активност Новогодишње украшавање ходника школе и учионице је организовано треће недеље у децембру. Ученици су веома радо учествовали у овој активности, сви разреди су учествовали у декорисању простора, тако је школски простор постао веселији и чаробнији, све у духу предстојећег празника.
6.активност: Учење песме „Кад би сви“
Ученици су желели да наставницима, родитељима и свим људима добре воље честитају предстојеће празнике. На часу музичке културе научили су песму „Кад би сви“, снимили и поставили на друштвене мреже.
7. активност: Новогодишња журка
31. децембра организована је новогодишња журка, посебан догађај за све ученике. Ученици су жељно чекали овај дан како би свом тајном пријатељу уручили поклон, а затим су учествововали у игрицама као што су Музичке столице и Имитације, а све наставили заједничком журком ученика свих нижих разреда. Ученици су били маскирани, нисмо бирали најуспешнију маску, желели смо да се тог дана сви лепо осећају, а и маске су биле јако лепе и разноврсне од принцеза, вила до гусара и каубоја.
27.12.2018. одржана је прва радионица „Разумевање наших сопствених осећања“ у оквиру пројекта „ПРЕВЕНЦИЈА УПОТРЕБЕ ДРОГЕ КОД УЧЕНИКА“. Радионице су реализовале учитељице Милица Лучић и Гордана са Косанић са ученицима III/1 i IV/1.
Циљеви радионице:
да се искуси заједнички рад
да се развију вештине за сарадњу
да се истраже различите речи које изражавају осећања
да разговарају о осећањима
ОСНОВНЕ АКТИВНОСТИ
Усвајање основних правила
Успостављање основних правила помаже да ученици раде заједно и да се створе оквири за појединачно понашање. Потребно је да слушају једни друге, да говоре један по један, да не вичу у глас
2.Приказивање осећања помоћу мимике
У овој активности једно дете помоћу мимике показује неко осећање, а остала деца погађају шта је у питању. Ученику који показује неко осећање постављали смо питања:“Како си се осећао/ла када си помоћу мимике показивао/ла осећање?“ „Шта вам је помогло да погодите осећање?“ „ Да ли сте научили неке нове речи за осећања?“ Разговор је помогао деци да разумеју везу између осећања, израза лица и говора тела.
Шта те чини срећним/тужним?
Свака група је добила лист папира који су поделил на два дела, са једне стране нацртали срећно лице, а са друге тужно лице. На срећној страни писали су ствари које их чине срећним, а на тужној страни ствари које их чине тужним. Скренули смо пажњу ученицима да свако има осећања и емоције које могу да буду добре или лоше и да је сасвим у реду да о ставрима имају различита осећања. Свако од нас може да на исту ситуацију реагује различито. (Неко се распусту радује, а неко је због њега тужан).
Рад са картицама на којима су написане речи које означавају осећања
Свак група је добила картице са речима које означавају осећања. Задатак ученика је био да осећања поделе у категорије позитивних или негативних. Затим смо заједно анализирали о томе како су картице раздвојили и њихове разлоге за такво раздвајање.
Анализа радионице
Ученици су истакли користи рада у групи, како људи показују своја осећања и које су нове речи за осећања научили.
Радионица им се допала и сви нестрпљиво очекују следећу.
У периоду од 22.10.2018. дo 17.12.2018. ученици IV/1, са својом учитељицом учествовали су у пројекту „Чаробна интеркултурална мрежа пријатељства“, у којем су учешће узели више од 10 000 учесника из 30 земаља. кроз пројекат остварен је 4.циљ УН-а: Квалитетно образовање, односно његов подциљ 4.7 који гласи:
„До краја 2030. обезбедити да сви ученици стекну знања и вештине потребне да се унапреди одрживи развој, између осталог и путем едукације за одржив развој и одрживе стилове живота, људска права, родну равноправност, као и за промовисање културе мира и ненасиља, припадности глобалној заједници и поштовања културне разноликости и доприноса културе одрживом развоју“.
Пројекат је трајао 9 седмица. Сваког понедељка добијали смо седмичне задатке, који су садржали упуства за учитеље и два задатка за ученике. На крају сваке недеље презентовали смо урађене задатке. Активности смо фотографисали, снимали и постављали на друштвене мреже.
Ученици су оснажили у сфери интеркултуралности. Имали су прилику да упознају децу широм света и да схвате да смо сви различити, а опет исти. Говоримо различитим језицима. Наше земље имају различита обележја, заставу, грб и имну. Имамо различиту културу, традицију, кухињу, уметност, своје спортисте и уметнике. Али, оно што најбитније, имамо много сличности. Наша осећања изражавамо на сличне начине и можемо да их препознамо без употребе језика. Пројекат је повезао децу широм света путем вршњачког учења о другим народима, њиховим земљама и културама.
У првом задатку требали смо да одаберемо земљу која нас посебно инспирише и у којој би желели да имамо другаре. Одмах смо одабрали Шпанију, земљу прелепих градова, укусних јела, спорта и музике. Прво смо прикупљали материјал и ближе упознавали ову земљу. А онда смо се договорили, на које све начине да прикажемо разноврсност Шпаније.Трудили смо се да испоштујемо мишљење сваког другара и зато смо за представљање ове земље имали више активности.
* Направили смо лопбоок. На првој страни била је шпанска застава и деца која изговарају на шпанском и српском језику седам речи (здраво, хвала, молим, изволи, волим те, извини, довиђења). Унутрашњост се састојала из три дела. У првом делу ставили смо више слика Мадрида са главним карактеристикама тог града, када се отвори слика налази се опис тог дела града. Код другог дела трудили смо се да буде што лепршавији, тако су се у њему нашли разнобојне шпанске хаљине, 3д ветрењаче, бикови чији билборди красе путеве Шпаније, мале лепезице и незаобилазни гитаристи. У трећем делу ставили смо јела карактеристична за Шпанију (тортиља, гаспаћо, тапас, паеља хамон, ћуроси…). На крају смо на разнобојним папирним тракама исписивали основне карактеристике за Шпанију, као што су:
име Шпанија води порекло од речи „испаниа“, што значи земља кунића
шпанска химна нема текст
сваке године одржава се фестивал, где се људи гађају парадајзом
позната базилика у Барселони гради се се већ око 130 год и предвиђа се да ће бити завршена 2026.године
у Шпанији свако има два презимена, од оца, а друго презиме је од мајке
Шпанија је једина земља на свету у којој се борба бикова рачуна као спорт
у Шпанији се поздравља са „дос бесос“, односно два пољупца у образ
обичај да за Нову годину док откуцава поноћ .поједу 12 зрна грожђа, које ће донети срећу за свих 12 наредних месеци
Желели смо нашим вршњацима у Шпанији да пошаљемо поруке, исписивали смо их на стикерима и од њих направили срце, и голуба на којима смо остављали отиске прстију.
Први задатак смо завршили обрадом шпанске дечије песме уз коју смо и играли (Soy una taza).
Припремање материјала за одељењски плакат
2. Израда лепеза
3. Поздрав за децу Шпаније
4. Направили смо кореографију уз дечију шпанску песму „Soy una taza“
Комадићи света у нашој учионици, још један задатак који нас је јако обрадовао. Прво смо на картицама извлачили државе и тако формирали парове у којима ћемо наредне недеље радити.Одабрали смо следеће земље: САД, Русија, Индија, Јапан, Јужноафричка Република, Бразил, Шпанија. Ученици су правили репортаже одабране земље, са одговарајућим прикупљеним фотографијама те земље. Када смо сјединили радове, направили смо „Глобални репортажни зид“.
Пре него што смо кренули са радом, сваки дан смо гледали по једну репортажну емисију о одабраној земљи. Затим су ученици прикупљали материјал и правили Лапбоок за сваку земљу. Како би то све лепше изгледало, договорили смо се о изгледу првих страна. На првој страни се налази континент и обележена земља, а поред дете карактеристично обучено за ту земљу. У унутрашњим странама на једној страни се налазила застава, а са друге ученици су лепели сличице које симболишу одабрану земљу и разнобојне траке на којима су писали шта је карактеристично.
Упознавање са традиционалним јелима
Договор да се направи заједничка журка,облачећи одговарајућа одела одабраних земаља. Сви заједно су играли: каубоји, Шпањолке, Индијке, Јапанке, Бразилке…за ову прилику научили су руску песму „Катјуша“.
1. Упознавање са одабраним земљама преко репортажних емисија
2. „Глобални репортажни зид“-израда
3. Упознавање са разноврсном храном различитих земаља и израда хране од пластелина
4. Израда застава
5. Заједничка журка
6. Извођење руске песме „Катјуша“
Књига чаробних речи нас је јако забавила. Задатак је био да направимо књигу од седам чаробних речи: Здраво, довиђења, хвала, молим, изволи, извини и волим те
Прво смо разговарали суштинском значењу понуђених речи ,кроз стварање ситуације и глумом дочаравали када се одговарајуће речи употребљавају. А затим смо пустили машти на вољу и полако почели да осмишљавамо странице. Књига је садржала речи на српском и шпанском језику. Осмислили смо изглед и садржај књиге и прешли у релизацију. Ученици су правили стрипове, писали песмице и цртали, а затим су сви заједно урадили одабир радова и све сјединили у једну књигу. тако смо добили књигу чаробних речи. Исту књигу направили смо и у електронском облику.
Направили смо књигу са речима здраво, довиђења, хвала, молим, изволи, извини, волим те, у комбинацији шпанског и нашег матерњег језика.
Поделили смо се у групе, издвојили која ће група проучавати одређени континент. Ученици су се усагласили да сваки континент буде један Лапбоок, а затим да на заједнички пано ставе све континенте. Тако смо добили нашу Чаробну мапу света, која је обухватила:
уметничка блага (сфинга из Гизе, Тријумфални лук у Паризу, Микеланђево кубе Рим, астрономски часовник Париз, Мона Лиза Париз)
животиње које мање познајемо ( гепард, тигар, гризли, нилски коњ, бизон, лос,лама, каракул…) , и значајне личности.
велики споменици (пирамиде Египат, Партенон грчка, Таџ Махал Индија, Чак МУл Мексико, Калемегданска тврђава, Ај Софија Турска, врата сунца Мадрид…)
позната места (Бела кућа САД, Јелисејска палата Париз, Ајфелов торањ, Колосеум Рим, Тврђава Инка Перу, Кинески зид, Сорбона париз, мост уздисаја Венеција…)
значајне личности ( Ајнштајн, Ајфел, Никола Тесла, Иво Андрић, Бах, Бетовен, Галилео Галилеј, Дизни, Езоп, Колумбо, Њутн, Пикасо, Толстој…)
Направили смо пано у облику круга која представља Земљу, а затим се цртали континенте и на њима лепили карактеристике одређеног континента које смо запамтили из претходне активности. Около континената лепили смо децу света са својим заставама, желећи да пошаљемо поруку и наше жеље да …
И ове активности завршили смо обрадом песме „За милион година“, која је снимљена 1985.године као подршка Бобу Гелдофу који се борио за људска права у Африци, а чија је акција кулминирала концертом „Ливе Аид“ .
1. Проучавање биљног и животињског света, познати споменици…
2. Израда Лапбука за сваки континент
3. Још једна чаробна мапа света
4. Извођење песме „За милион година“
Ове седмице покушали смо да ступимо у контакт са што више другара са раличитих говорних подручја. Писали смо писма другарима из Скопља, Битоља, Тузле, Петриње и Загреба. Са некима смо контактирали путм скајпа.У писмима које смо слали писали о својој држави, њеним знаменитим личностима, о свом месту. Покушали смо да приближимо другарима нашу школу,чиме се још бавимо у слободном времену. Писма су почела да стижу пуна љубави и искрених порука.
2. Разговор са другарима из Скопља и Битоља путем скајпа
Задатак је да ученици радећи у групи, укључујући и своје родитеље креирају чаробне новогодишње јастуке различитих облика. Јастуке треба украсити са мотивима 7 држава са различитих континената. САД, Русија, Индија, Јапан, Јужноафричка Република, Бразил, Шпанија. Договор је да јастуке продамо на вашару који ћемо организовати у другом полугодишту.
Дошли смо до последње недеље пројекта. Уживали смо у раду и задовољни смо новим сазнањима и искуствима. Сумирали смо све задатке, продукте задатака и своје личне утиске. Направили смо пројектну изложбу у нашој учионици. Изложили смо све продукте до којих смо дошли током задатака (заставе, лепезе, симболе држава, Књигу чаробних речи, Чаробну мапу света, репортаже, писма које смо писали новим другарима и писма која смо добијали…).Од фотографија и видео записа направили смо кратак видео и поставили на ЈТ канал.
Изложба у учионици
Видео “ Чаробна интеркултурална мрежа пријатељства“
Прва овогодишња лектира „Беле Грава“, успешно је реализована кроз више активности ученика и наставника. Циљ је био приближити ученицима дечије књижевно стваралаштво, развити љубав према писаној речи, читању.
Првог дана ученици су се кроз презентацију упознали са местом дешавања радње, ликовима, њиховим особинама…Следећег дана ученици су били носиоци активности на часу. Свако од њих је одабрао на који начин ће представити прочитану књигу. Инспирисни прочитаном књигом ученици су правили постере. Доста њих се одлучило за израду коцкe причалице. Свака страна коцке представљала је неки догађај из књиге. Могли су илустровати или писати најбитније елементе: ликове, место радње, тему, поруке…Сваки ученик је своју коцку објашњавао, остали ученици су постављали питања, тражили додатна обавештења. Највише ученика је на својој коцки осликао најважније догађаје и на темељу тога препричао.
Највише ученика је одабрало да књигу прикаже помоћу папирнате врећице.Пажњиво су бирали предмете за које су мислили да нико неће, што им је била додатна мотивација. Уживали су сви, ученици који су припремали материјал и они који су слушали. Предњу страну папирнате врећице осликали су као насловну страну књиге. Током представљања ученици су вадили предмете који имају некакву везу с прочитаном књигом. Објашњавали су зашто су баш тај предмет одабрали и у којој је вези са књигом.
Ученици су уложили доста времена и труда, али су били јако мотивисани за рад.
Баш свако је имао бар једно искуство како је то бити сам и веома усамљен и тужан. Ја сам то искусила једном и то ће ми увек остати у сећању.
То се десило једног обичног дана када сам била код лекара, тада су ми рекли да имам нешто повишено у крви и да је то озбиљно. Докторка је позвала хитну помоћ. Ушли смо у комби и скроз пожутела питала сам се шта се дешава. Ускоро сам стигла у болницу, где су ме прегледали и установили да имам упалу плућа. Остала сам у болници. Од тог тренутка, сваки дан ми је био дуг, била сам усамљена. Стално сам мислила о својим другарима, а посебно о својој најбољој другарици.У тој самоћи нисам имала апетит и скоро ништа нисам јела. Дан ми је пролазио у тишини, цртала сам и играла игрице. Често сам излазила на терасу болнице, слушала цвркут птица, које су слободно летеле и нису биле болесне и саме. У тој самоћи свакакве мисли су ми долазиле, мислила сам да је ово неизлечиво и да ће овако бити заувек.За мене веома велика и тешка туга. Играла сам се са децом из болнице, али сетивши се својих другара како се играју у школском дворишту, ја сам била још више тужна. једно сам се радовала када бих видела тату и своју сестру сунчицу, они би ме увек развеселили. Увече гледала бих осветљен Београд, гледала како људи шетају и мислила сам да сам ја најтужнија особа на свету. Мислила сам, сви ови људи су тако срећни, певају, свирају, шетају, уживају у својој срећи са задовољством, а ја лежим сама и размишљам о својој болести. Дани су пролазили, моја болест је слабила. Све је кренуло на боље.Ја сам била све јача и могла сам да изађем из болнице.
Из овог догађаја научила сам да ценим своју срећу и здравље, јер некима је горе него мени. Ја сам сада здрава, а неки немају ту срећу.
Симонида Марковић
Из мог дневника
Дешава се да често будемо усамљени и тужни. Утеху тражимо у разним стварима као што су писање дневни ка, читање књиге, гледање телевизора.Али, има нешто боље од тога, а то је имати поред себе доброг пријатеља.
Писаћу вам о једној мени веома драгој особи. Не знам како сети, али она увек препозна када сам тужна и усамљена. И одмах је ту, поред мене да ме насмеје и охрабри. Због мојих велик обавеза према школи и клубу у ком тренирам рукомет често сам уморна. дешава се некад да лоше одиграм утакмицу или сам лоше урадила контролни, али она је ту и осетим се другачије.Увек је насмејана и разиграна. Наше другарство је почело још у првом разреду. Не знам тачно како се то десило. Једноставно смо се зближиле. Имамо доста тога заједничко. Волимо животиње, пуно да се играмо и трчимо. Тешимо и охрабрујемо једна другу када нам се нешто лоше деси. Мислим да је време да вам откријем која је то особа и да вам кажем њено име. То је Андријана.
Желим сваком да пронађе друга и пру+ијатеља као што ја имам. Она ми је најбоља другарица и не желим да се ово пријатељство икад заврши.
Марија Јовановић
Временска непогода
Били смо на четвртом часу. У учионици је било спарно. Врућ ваздух је улазио кроз прозор и ми смо једва дисали. Крупне капи зноја цуриле су нам низ лице, па смо сви држали папирне марамице у руци и брисали чело.
Напољу се смрачило као да је касно вече, па је учитељица упалила светло у учионици. А онд је одједном почео да дува снажни ветар. Повијао је гране дрвећа са једне на другу страну, почео је снажно хук, а онда се из даљине проломио јак прасак грома. Крупне капи кише почеле су да добују по прозорима наше учионице, а онда је киша почела да лије. Потоци воде јурили су низ прозоре.
После петнаест минута све је одједном стало. Више се није чула грмљавина, киша је престала да пада и ми смо отворили прозоре. Свеж ваздух је ушао у учионицу и чинило ми се да се ливадско цвеће расуло по учионици и да су мирисале камилица и нана.
Катарина Козић
Временска непогода
Било је то прошлог лета. Освануло је лепо и сунчано јтро. Са другарима сам отишла на терен. Играли смо се разних игара. Сели смо на траву мало да се одморимо. Сунце је све јаче сијало.Зној је клизио са наших лица. Све теже смо дисали. Нисмо ни слутили да ће убрзо све да се промени.
Одједном смо осетили да ветар јаче дува, да би за неколико минута почео снажно да дува.савијао је танке гране, дрвеће, дизао прашину и ситан песак. Облаци су се све брже кретали и гомилали на небу, убрзо су сакрили сунце. Смрачило се и почео је јак пљусак. У даљини се чула грмљавина. муње су севале и кроз кишу сам видела само њихов бљесак на небу. Уплашили смо се. Све се десило брзо и нисмо знали где да се сакријемо. На сву срећу, у близини налазила се напуштена кућа. брзо смо улетели у њу. Звуци грома били су све јачи, а ветар све снажнији и снажнији. Почео је и град. велике леденице као ораси бушиле су су листове, ломиле гранчице и гласно ударале о земљу. Све је то трајало за нас дуго, били смо уплашени, страх је био јачи од сваког нашег разумног размишљења. Тако да нисмо ни приметили када се ветар стишао, грмљавина престала. Падала је ситна кишица. када смо се уверили да је све прошло, изашли смо испред куће. призор је био
У оквиру Дечије недеље под називом “ Моје је право да живим срећно и здраво“ током читаве седмице смењивале су се различите активности.
1. дан- Ученици су упознати са Конвенцијом о правима детета путем презентације, а затим су дефинисали обавезе које проистичу из одређеног права-фронтално. Затим су ученици радећи у пару правили плакате за одређено право. На крају своје радове су образлагали и лепили на пано.
Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.
2. дан – Радионица са родитељима
Родитељи, баке учествовале су у радионици где су са пуно ентузијазма израђивале луткице од рециклиране тканине. Резултат њиховог труда су већи број креативних и маштовитих луткица, које ће их подсећати на ово лепо дружење.
Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.
3. дан- Данас су се ученици нижих разреда дружили на спортском терену са децом из вртића где су показали своје вештине у савлађивању полигона, као и спремност за дружењем без обзира узраст.Победа није била важна, већ дружење, колегијалност, помоћ другу/другарици да успешно стигну до циља, што даље добаце , пребаце и додају лопту другима.
Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.
4.дан- Данас смо организовали радионицу „Дуга сличности и разлика“. Ученици су радили у пару. На заједничком листу су пресликавали цртеж са табле. Задатак сваког пара је био да утврде по чему су слични, а по чему различити. Гледала сам да саставим пар ученика који се мање дружи, да би дошли до заједничког закључка да доста тога имају заједничког.По завршетку су излагали пред разредом.
Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.
Затим су ученици правили маске на тему Јесен, где су показали своју креативност и маштовитост.
Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.
5. Ученици другог, трећег и четвртог разреда припремили су приредбу поводом пријема првака у Дечији савез. Овом приликом, за своје нове другаре, ученици су извели пригодан програм. Затим су сваком прваку поклонили игрицу Икс окс, коју су израдили тако што су у обележене врећице стављали каменчиће за ознакам икс и окс.
На крају приредбе, организовано је дружење уз песму и игру.
да се ученици упознају са разноликошћу европских језика, да уважавају све језике и културе
да сазнају да се језици развијају и расту, мењају, старе и умиру као нека велика бића, међусобно личе или мање личе јер су се током времена развили и удаљили.
У уводном делу ученици су упознати да је Eврoпa бoгaтa jeзицимa – пoстojи прeкo 200 eврoпских jeзикa кao и мнoги други jeзици кoje гoвoрe грaђaни пoрeклoм из других зeмaљa. Jeзичкa рaзнoликoст je вaжнa кoмпoнeнтa eврoпских културa и oнa сe мoрa oдржaвaти и нeгoвaти. Још је стара латинска пословица “Колико језика говориш, толико људи вредиш.” (Quot linguas calles, tot homines vales.) јасно говорила о важности познавања страних језика. И овог 26. септембра треба подсетити да учење и знање више језика отвара више могућности за друштвени и економски ангажман људи, руши предрасуде и баријере међу људима, што доприноси лепшем и квалитетнијем животу свих грађана.
Кроз прву активност, ученици су покушали да разумеју зашто неке језике разумемо и без учења, а неке уопште не разумемо? Ту нам је помогло дрво језика које смо цртали на табли и ученици у својим свескама. На дрвету смо нацртали три гране које представљају германску, романску и словенску групу језика, а затим смо свакој грани придруживали мање гране са језицима који им припадају. Тако смо дошли до сазнања да језик којим говоримо припада словенској групи језика.
рад Катарине Козић
2. активност – На који начин можемо да упознамо и научимо језике којим се не говори у нашој околини? Ученици су радећи у групи дошли до следећих одговора: Школа, телевизија, медији, серије, књиге, касете, путовање, познанства…
3.активност – Прочавали смо мапу Европе, при чему је сваки ученик одабрао једну земљу да нам приближи. Цртао је заставу одабране земље, представљао нам њен положај, а затим нам је излагао шта је занимљиво пронашао везано за ту земљу.Заједно смо одређивали на који начин можемо да дођемо до ње (водени, ваздушни, друмски саобраћај). Ученици су упоредо са представљањем земље лепили на пано заставу земље и сличице са поздравом Здраво и Хвала. Након представљања земље, ученици су слушали музику, то је био још један добар начин да се сретну са другим језиком.
Симонида Марковић је спремила дивно излагање о Грчкој, а највише аплауза добила је након отпеване песме на грчком језику.
Андријана Митрашиновић је представила Шпанију, уз осмех је покушавала да прочита речи на шпанском језику.
Заједнички пано
4.активност –Израда наруквица које ће их подсетити на данашњи час и на језик земље о којој су причали.
Дана 7. маја 2018.годин, реализована је екскурзија за ученике од првог до четвртог разреда, на релацији манастир Копорин, Јагодина.
Прво смо обишли манастир Копорин код Велике Плане. Ушушкан у котлини и окружен шумом, на први поглед је заинтересовао ученике. Једна прича им се посебно допала. Наиме, приликом замене подних плоча у храму у току 1977. године, у северозападном углу брода цркве, испод фреске на којој је приказан Деспот Стефан, пронађене су мошти које су биле на дну гробнице. После детаљног антрополошког прегледа, закључено је да се ради о моштима Светог Деспота Стефана. Око манастира налази се манастирски храм и звонара, као и манастирки конаци јако лепо уређени.
Затим смо наставили пут до Јагодине, где смо прво обишли Аква парк, који је забавног карактера. Ученици су разгледали базене различитих површина намењене за спортске и рекреативне активности као и водене тобогане. Разгледање Јагодине наставили смо посетом ЗОО-врта. Ученици су могли да виде животиње из различитих крајева света, смештене на простору сличном оном у којем иначе живе. Главна атракција јагодинског зоолошког врта су тигрови као и жирафа Јованча. У зоолошком врту се налази парк са клупицама, зеленим површинама и цвећем.
Затим смо обишли Музеј воштаних фигура, у којем су изложене фигуре најважнијих личности наше историје, науке, културе и спорта. Поред изложених фигура, представљени су и оригинални костими, оружје, макете манастира и ратне заставе. Музеј воштаних фигура оставио је јак утисак на ученике.
Остало време смо провели у излетишту Поток, где су се ученици дивили вештачком водопаду поред којег су направили велики број слика.
Ескурзија је испунила васпитно-образовне циљеве:
Савлађивање и усвајање дела наставног програма непосредним упознавањем, појава и односа у природној и друштвеној средини, упознавање културног наслеђа, као и забавни карактер.
У четвртак сммо били на ескурзији. Прво смо обишли манастир Копорин. Он се налази у једној шуми пуној високог дрвећа. Иза манастира је извор свете воде. На путу до извора видели смо зечеве и лабудове. Сви смо пробали свету воду. Онда смо отишли у много леп град Јагодину. Обишли смо Аква Парк дивећи се шаренилу у њему. Где год погледам биле су разне занимације за децу. У Зоолошком врту разгледали смо разне животиње. када смо стајали поред ограде Шимпанзе, деца су га имитирала, дозивала и на крају изнервирала, тако да их је пљунуо. Сви смо се смејали. Наставили смо разгледање осталих животиња. Издвојила бих кућу гмизаваца, у којој смо видели питоне, кобру, пиране…Издвојила бих и парк Поток у којем се налази прелеп водопад. Сви смо пролазили мостићем који је испод водопада. Ту смо седели, играли се и куповали сувенире. Било је дивно. Марија Јовановић
Били смо на једном прелепом месту, а то је Јагодина. Обишли смо музеј, Аква Парк, Зоолишки врт… У аква парку било је доста базена и више тобогана. У музеју смо видели воштане фигуре познатих личности и кочију стару преко сто тридесет година. Једном приликом је долазио наш чувени тенисер Новак Ђоковић који им је поклонио своју спортску опрему. У Зоолошком врту смо видели: фоку, вка, жирафу, зебру, медведа, лава, рибе, змије, папагаје, мајмуненоја, бикове и јагуаре.Било је нешто урнебесно, а то је један мајмун који је почео да ратује са нама. Опет бих желео да идем у Јагодину. Јован Димитријевић
Сваке године идемо на ескурзују. Ове године сса својим другарима посетила сам Јагодину. Допао ми се Аква Парк где смо правили прелепе слике. Сликали смо се на лежаљкама. Слике су испале као да смо се сунчали. Сликали смо се код базена у који сам хтела као случајно да упаднем. Чиста вода ме привлачила да сам једва одолела. У Золошком врту прво смо наишли на мајмуне са малим мајмунчићима. А затим је на ред дошла и господин пљујем горила. Била је јако смешна, стално је тапшала, а на крају нас је пљунула. Нисам јој замерила, јер нас је баш забавила. Стигли смо у делу са тигровима који станују у великом кавезу који изгледа као права природа. Жирафа је мирно стајала, као да је чекала да се са нама слика. Допала ми се фока која живи у великом базену. Продужили смо до музеја у којем смо видели знамените личности, а затим смо остатак времена провели у парку са вештачким водопадом. Било је дивно, једва чекам следећу екскурзију. Теодора Бабић
Мој свет испуњавају мама, тата и два брата. У том мом свету ја сам срећан, радостан и пун љубави. Али не могу да кажем да је све савршено. Наиђу тако дани када се не разумема баш најбоље. Понекад заборавим да распремим кревет или собу и онда наступе тренуци када мој свет испуне високи тонови мојих родитеља. Понекад заборави и на лепе манире, тада наступи моја мама и њена мајчинска љубав ме брзо подсети на све. Дуго ми објашњава, држи предавања, али када стварно претерам запрети ми да је у близини прут. Мени се тада чини да ту нема љубави. Али када се уверим да је све то за моје добро, схватим да је то све некако љубав.
Највише љубави ми даје мој мали брат Марко. Чим ме види пружа ми руке, грли ме и мази. Тада се све у мени топи од милине . Он мој свет боји најлепшим бојама. И старији брат Лука је увек ту да ми помогне и да ме извуче из сваке незгоде. он је ноја сигурност и подршка.
У мом свету има места за доста њих, за све драге људе. И сви они чине љубав!
Душан Ширник
Шта ми шапуће моја ђачка књижица
“ Буди се Давиде, то сам ја твоја ђачка књижица. Знаш Давиде, нисам задовољна, нисам срећна са твојим оценама.“
„Знам. Али, не знам шта ми се дешава. Стално падам, падам све ниже. Нећу моћи да упишем школу коју волим. Све знам, али ми је тако тешко да учим. А волео бих да упишем школу за војнике или да будем полицајац.
„Давиде, знаш шта хајде да се договоримо. Ако завршиш трећи разред, почни да учиш сваки дан. Ради домаће задатке. Сви твоји другари пишу, уче, мораш и ти. Ја ћу побећи од твојих оцена.“
“ Хвала ти књижице, желим да те послушам. Обећавам да ћу се потрудити“
Давид Тришић
Шта ми шапуће моја ђачка књижица
“ Време је за учење!“, неко виче и буди ме свако јутро. Наравно то је моја ђачка књижица. Правим се да је не чујем, настављам да спавам. Окрећем се по кревету. Не вреди, она је толико упорна, да на крају морам да устанем и послушам је. Наставила би она да виче, бесни, скаче по мом радном столу. Она не схвата да бих ја још мало, само још мало спавала. Устајем полако, протежем се, али она је све упорнија.
“ Ма зашто ме стално тераш да учим? Зар тако треба?“
“ Не бих волела да се на мојим странама нађе лоша оцена“, одговара она.
Питам је: “ Да ли могу да се мало више играм?“
“ Наравно, дете си. Али, никада не смеш да заборавиш на своје обавезе.“
Не могу да кажем да није у праву, али бих волела да имам више времена за игру. Да ли ми је баш све потребно што пише у књизи? Уморим се од толиког знања.
А књижица као да ми чита мисли па каже ми:“Имаћеш доста времена на распусту да се одмориш и играш. Ја ћу се тада одмарати у некој фијоци. До сада су се на мојим странама налазиле све добре оцене, волела бих да тако и остане.“
Тако упорно говори моја књижица, она мисли на мене и моје оцене.
