Бела Грива

Прва овогодишња лектира „Беле Грава“, успешно је реализована кроз више активности ученика и наставника. Циљ је био приближити ученицима дечије књижевно стваралаштво, развити љубав према писаној речи, читању.

Првог дана ученици су се кроз презентацију упознали са местом дешавања радње, ликовима, њиховим особинама…Следећег дана ученици су били носиоци активности на часу. Свако од њих је одабрао на који начин ће представити прочитану књигу. Инспирисни прочитаном књигом ученици су правили постере. Доста њих се одлучило за израду коцкe причалице. Свака страна коцке представљала је неки догађај из књиге. Могли су илустровати или писати најбитније елементе: ликове, место радње, тему, поруке…Сваки ученик је своју коцку објашњавао, остали ученици су постављали питања, тражили додатна обавештења. Највише ученика је на својој коцки осликао најважније догађаје и на темељу тога препричао.

Највише ученика је одабрало да књигу прикаже помоћу папирнате врећице.Пажњиво су бирали предмете за које су мислили да нико неће, што им је била додатна мотивација. Уживали су сви, ученици који су припремали материјал и они који су слушали. Предњу страну папирнате врећице осликали су као насловну страну књиге. Током представљања ученици су вадили предмете који имају некакву везу с прочитаном књигом. Објашњавали су зашто су баш тај предмет одабрали и у којој је вези са књигом.

Ученици су уложили доста времена и труда, али су били јако мотивисани за рад.

 

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Advertisements

Радови ученика

Из мог дневника

Баш свако је имао бар једно искуство како је то бити сам и веома усамљен и тужан. Ја сам то искусила једном и то ће ми увек остати у сећању.

То се десило једног обичног дана када сам била код лекара, тада су ми рекли да имам нешто повишено у крви и да је то озбиљно. Докторка је позвала хитну помоћ. Ушли смо у комби и скроз пожутела питала сам се шта се дешава. Ускоро сам стигла у болницу, где су ме прегледали и установили да имам упалу плућа. Остала сам у болници. Од тог тренутка, сваки дан ми је био дуг, била сам усамљена. Стално сам мислила о својим другарима, а посебно о својој најбољој другарици.У тој самоћи нисам имала апетит и скоро ништа нисам јела. Дан ми је пролазио у тишини, цртала сам и играла игрице. Често сам излазила на терасу болнице, слушала цвркут птица, које су слободно летеле и нису биле болесне и саме. У тој самоћи свакакве мисли су ми долазиле, мислила сам да је ово неизлечиво и да ће овако бити заувек.За мене веома велика и тешка туга. Играла сам се са децом из болнице, али сетивши се својих другара како се играју у школском дворишту, ја сам била још више тужна. једно сам се радовала када бих видела тату и своју сестру сунчицу, они би ме увек развеселили. Увече гледала бих осветљен Београд, гледала како људи шетају и мислила сам да сам ја најтужнија особа на свету. Мислила сам, сви ови људи су тако срећни, певају, свирају, шетају, уживају у својој срећи са задовољством, а ја лежим сама  и размишљам о својој болести. Дани су пролазили, моја болест је слабила. Све је кренуло на боље.Ја сам била све јача и могла сам да изађем из болнице.

Из овог догађаја научила сам да ценим своју срећу и здравље, јер некима је горе него мени. Ја сам сада здрава, а неки немају ту срећу.

Симонида Марковић

Из мог дневника

Дешава се да често будемо усамљени и тужни. Утеху тражимо у разним стварима као што су писање дневни ка, читање књиге, гледање телевизора.Али, има нешто боље од тога, а то је имати поред себе доброг пријатеља.

Писаћу вам о једној мени веома драгој особи. Не знам како сети, али она увек препозна када сам тужна и усамљена. И одмах је ту, поред мене да ме насмеје и охрабри. Због мојих велик обавеза према школи и клубу у ком тренирам рукомет често сам уморна. дешава се некад да лоше одиграм утакмицу или сам лоше урадила контролни, али она је ту и осетим се другачије.Увек је насмејана и разиграна. Наше другарство је почело још у првом разреду. Не знам тачно како се то десило. Једноставно смо се зближиле. Имамо доста тога заједничко. Волимо животиње, пуно да се играмо и трчимо. Тешимо и охрабрујемо једна другу када нам се нешто лоше деси. Мислим да је време да вам откријем која је то особа и да вам кажем њено име. То је Андријана.

Желим сваком да пронађе друга и пру+ијатеља као што ја имам. Она ми је најбоља другарица и не желим да се ово пријатељство икад заврши.

Марија Јовановић

Временска непогода

Били смо на четвртом часу. У учионици је било спарно. Врућ ваздух је улазио кроз прозор и ми смо једва дисали. Крупне капи зноја цуриле су нам низ лице, па смо сви држали папирне марамице у руци и брисали чело.

Напољу се смрачило као да је касно вече, па је учитељица упалила светло у учионици. А онд је одједном почео да дува снажни ветар. Повијао је гране дрвећа са једне на другу страну, почео је снажно хук, а онда се из даљине проломио јак прасак грома. Крупне капи кише почеле су да добују по прозорима наше учионице, а онда је киша почела да лије. Потоци воде јурили су низ прозоре.

После петнаест минута све је одједном стало. Више се није чула грмљавина, киша је престала да пада и ми смо отворили прозоре. Свеж ваздух је ушао у учионицу и чинило ми се да се ливадско цвеће расуло по учионици и да су мирисале камилица и нана.

Катарина Козић

 

Временска непогода

Било је то прошлог лета. Освануло је лепо и сунчано јтро. Са другарима сам отишла на терен. Играли смо се разних игара. Сели смо на траву мало да се одморимо. Сунце је све јаче сијало.Зној  је клизио са наших лица. Све теже смо дисали. Нисмо ни слутили да ће убрзо све да се промени.

Одједном смо осетили да  ветар јаче дува, да би за неколико минута почео снажно да дува.савијао је танке гране, дрвеће, дизао прашину и ситан песак. Облаци су се све брже кретали и гомилали на небу, убрзо су сакрили сунце. Смрачило се и почео је јак пљусак. У даљини се чула грмљавина. муње су севале и кроз кишу сам видела само њихов бљесак на небу. Уплашили смо се. Све се десило брзо и нисмо знали где да се сакријемо. На сву срећу, у близини налазила се напуштена кућа. брзо смо улетели у њу. Звуци грома били су све јачи, а ветар све снажнији и снажнији. Почео је и град. велике леденице као ораси бушиле су су листове, ломиле гранчице и гласно ударале о земљу. Све је то трајало за нас дуго, били смо уплашени, страх је био  јачи од сваког нашег разумног размишљења. Тако да нисмо ни приметили када се ветар стишао, грмљавина  престала. Падала је ситна кишица. када смо се уверили да је све прошло, изашли смо испред куће. призор је био

Марија Јовановић

     

 

ДЕЧИЈА НЕДЕЉА

У оквиру Дечије недеље под називом “ Моје је право да живим срећно и здраво“ током читаве седмице смењивале су  се различите активности.

1. дан- Ученици су упознати са Конвенцијом о правима детета путем презентације, а затим су  дефинисали обавезе које проистичу из одређеног права-фронтално. Затим су ученици радећи у пару правили плакате за одређено право. На крају своје радове су образлагали и лепили на пано.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

2. дан – Радионица са родитељима

Родитељи, баке учествовале су у радионици где су са пуно ентузијазма израђивале луткице од рециклиране тканине. Резултат њиховог труда су већи број креативних и маштовитих луткица, које ће их подсећати на ово лепо дружење.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

3. дан- Данас су се ученици нижих разреда дружили на спортском терену са децом из вртића где су показали своје вештине у савлађивању полигона, као и спремност за дружењем без обзира узраст.Победа није била важна, већ дружење, колегијалност, помоћ другу/другарици да успешно стигну до циља, што даље добаце , пребаце и додају лопту другима.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

4.дан- Данас смо организовали радионицу „Дуга сличности и разлика“. Ученици су радили у пару. На заједничком листу су пресликавали цртеж са табле. Задатак сваког пара је био да утврде по чему су слични, а по чему различити. Гледала сам да саставим пар ученика који се мање дружи, да би дошли до заједничког закључка да доста тога имају заједничког.По завршетку су излагали пред разредом.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Затим су ученици правили маске на тему Јесен, где су показали своју креативност и маштовитост.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

5.  Ученици другог, трећег и четвртог разреда припремили су приредбу поводом пријема првака у Дечији савез. Овом приликом, за своје нове другаре, ученици су извели пригодан програм. Затим су сваком прваку поклонили игрицу Икс окс, коју су израдили тако што су у обележене врећице стављали каменчиће за ознакам икс и окс.

На крају приредбе, организовано је дружење уз песму и игру.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

 

ЕВРОПСКИ ДАН ЈЕЗИКА

Основни циљ  радионице је био:

• да се ученици упознају са разноликошћу европских језика, да уважавају све језике и културе
• да  сазнају да се језици развијају и расту, мењају, старе и умиру као нека велика бића, међусобно личе или мање личе јер су се током времена развили и удаљили.

У уводном  делу  ученици су упознати  да је Eврoпa бoгaтa jeзицимa – пoстojи прeкo 200 eврoпских jeзикa кao и мнoги други jeзици кoje гoвoрe грaђaни пoрeклoм из других зeмaљa. Jeзичкa рaзнoликoст je вaжнa кoмпoнeнтa eврoпских културa и oнa сe мoрa oдржaвaти и нeгoвaти. Још је стара латинска пословица “Колико језика говориш, толико људи вредиш.” (Quot linguas calles, tot homines vales.) јасно говорила о важности познавања страних језика. И овог 26. септембра треба подсетити да учење и знање више језика отвара више могућности за друштвени и економски ангажман људи, руши предрасуде и баријере међу људима, што доприноси лепшем и квалитетнијем животу свих грађана.

Кроз прву активност, ученици су покушали да разумеју зашто неке језике разумемо  и без учења, а неке уопште не разумемо? Ту нам је помогло дрво језика које смо цртали на табли и ученици у својим свескама. На дрвету смо нацртали три гране које представљају германску, романску и словенску групу језика, а затим смо свакој грани придруживали мање гране са језицима који им припадају. Тако смо дошли до сазнања да језик којим говоримо припада словенској групи језика.

рад Катарине Козић

2. активност – На који начин можемо да упознамо и научимо језике којим се не говори у нашој околини? Ученици су радећи у групи дошли до следећих одговора: Школа, телевизија, медији, серије, књиге, касете, путовање, познанства…

3.активност – Прочавали смо мапу Европе, при чему је сваки ученик одабрао једну земљу да нам приближи. Цртао је заставу одабране земље, представљао нам њен положај, а затим нам је излагао шта је занимљиво пронашао везано за ту земљу.Заједно смо одређивали на који начин можемо да дођемо до ње (водени, ваздушни, друмски саобраћај). Ученици су упоредо са представљањем земље лепили на пано заставу земље и сличице са поздравом Здраво и Хвала. Након представљања земље, ученици су слушали музику, то је био још један добар начин да се сретну са другим језиком.

Симонида Марковић је спремила дивно излагање о Грчкој, а највише аплауза добила је након отпеване песме на грчком језику.

Андријана Митрашиновић је представила Шпанију, уз осмех је покушавала да прочита речи на шпанском језику.

Заједнички пано

4.активност –Израда наруквица које ће их подсетити на данашњи час и  на језик земље о којој су причали.

Наша екскурзија

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Дана 7. маја 2018.годин, реализована је екскурзија за ученике од првог до четвртог разреда, на релацији манастир Копорин, Јагодина.

Прво смо обишли манастир Копорин код Велике Плане. Ушушкан у котлини и окружен шумом, на први поглед је заинтересовао ученике. Једна прича им се посебно допала. Наиме, приликом замене подних плоча у храму у току 1977. године, у северозападном углу брода цркве, испод фреске на којој је приказан Деспот Стефан, пронађене су мошти које су биле на дну гробнице. После детаљног антрополошког прегледа, закључено је да се ради о моштима Светог Деспота Стефана. Око манастира налази се манастирски храм и звонара, као и манастирки конаци јако лепо уређени.

Затим смо наставили пут до Јагодине, где смо прво обишли Аква парк, који је забавног карактера. Ученици су разгледали базене различитих површина намењене за спортске и рекреативне активности као и  водене тобогане. Разгледање Јагодине наставили смо посетом ЗОО-врта. Ученици су могли да виде животиње из различитих крајева света, смештене на простору сличном оном у којем иначе живе. Главна атракција јагодинског зоолошког врта су тигрови  као и жирафа Јованча. У зоолошком врту се налази парк са клупицама, зеленим површинама и цвећем.

Затим смо обишли Музеј воштаних фигура, у којем су изложене фигуре најважнијих личности наше историје, науке, културе и спорта. Поред изложених фигура, представљени су и оригинални костими, оружје, макете манастира и ратне заставе. Музеј воштаних фигура оставио је јак утисак на ученике.

Остало време смо провели у излетишту Поток, где су се ученици дивили вештачком водопаду поред којег су направили велики број слика.

Ескурзија је испунила васпитно-образовне циљеве:

Савлађивање и усвајање дела наставног програма непосредним упознавањем, појава и односа у природној и друштвеној средини, упознавање културног наслеђа, као и забавни карактер.

• У четвртак сммо били на ескурзији. Прво смо обишли манастир Копорин. Он се налази у једној шуми пуној високог дрвећа. Иза манастира је извор свете воде. На путу до извора видели смо зечеве и лабудове. Сви смо пробали свету воду. Онда смо отишли у много леп град Јагодину. Обишли смо Аква Парк дивећи се шаренилу у њему. Где год погледам биле су разне занимације за децу. У Зоолошком врту разгледали смо разне животиње. када смо стајали поред ограде Шимпанзе, деца су га имитирала, дозивала и на крају изнервирала, тако да их је пљунуо. Сви смо се смејали. Наставили смо разгледање осталих животиња. Издвојила бих кућу гмизаваца, у којој смо видели питоне, кобру, пиране…Издвојила бих и парк Поток у којем се налази прелеп водопад. Сви смо пролазили мостићем који је испод водопада. Ту смо седели, играли се и куповали сувенире. Било је дивно.                                                                                   Марија Јовановић
• Били смо на једном прелепом месту, а то је Јагодина. Обишли смо музеј, Аква Парк, Зоолишки врт… У аква парку било је доста базена и више тобогана. У музеју смо видели воштане фигуре познатих личности и кочију стару преко сто тридесет година. Једном приликом је долазио наш чувени тенисер Новак Ђоковић који им је поклонио своју спортску опрему. У Зоолошком врту смо видели: фоку, вка, жирафу, зебру, медведа, лава, рибе, змије, папагаје, мајмуненоја, бикове и јагуаре.Било је нешто урнебесно, а то је један мајмун који је почео да ратује са нама. Опет бих желео да идем у Јагодину.                                             Јован Димитријевић
• Сваке године идемо на ескурзују. Ове године сса својим другарима посетила сам Јагодину. Допао ми се Аква Парк где смо правили прелепе слике. Сликали смо се на лежаљкама. Слике су испале као да смо се сунчали. Сликали смо се код базена у који сам хтела као случајно да упаднем. Чиста вода ме привлачила да сам једва одолела. У Золошком врту прво смо наишли на мајмуне са малим мајмунчићима. А затим је на ред дошла и господин пљујем горила. Била је јако смешна, стално је тапшала, а на крају нас је пљунула. Нисам јој замерила, јер нас је баш забавила. Стигли смо у делу са тигровима који станују у великом кавезу који изгледа као права природа. Жирафа је мирно стајала, као да је чекала да се са нама слика. Допала ми се фока која живи у великом базену. Продужили смо до музеја у којем смо видели знамените личности, а затим смо остатак времена провели у парку са вештачким водопадом. Било је дивно, једва чекам следећу екскурзију.                                         Теодора Бабић

На крају трећег разреда

Катарина Козић

Мој свет зове се љубав

Мој свет испуњавају мама, тата и два брата. У том мом свету ја сам срећан, радостан и пун љубави. Али не могу да кажем да је све савршено. Наиђу тако дани када се не разумема баш најбоље. Понекад заборавим да распремим кревет или собу и онда наступе тренуци када мој свет испуне високи тонови мојих родитеља. Понекад заборави и на лепе манире, тада наступи моја мама и њена мајчинска љубав ме брзо подсети на све. Дуго ми објашњава, држи предавања, али када стварно претерам запрети ми да је у близини прут. Мени се тада чини да ту нема љубави. Али када се уверим да је све то за моје добро, схватим да је то све некако љубав.

Највише љубави ми даје мој мали брат Марко. Чим ме види пружа ми руке, грли ме и мази. Тада се све у мени топи од милине . Он мој свет боји најлепшим бојама. И старији брат Лука је увек ту да ми помогне и да ме извуче из сваке незгоде. он је ноја сигурност и подршка.

У мом свету има места за доста њих, за све драге људе. И сви они чине љубав!

Душан Ширник

Шта ми шапуће моја ђачка књижица

“ Буди се Давиде, то сам ја твоја ђачка књижица. Знаш Давиде, нисам задовољна, нисам срећна са твојим оценама.“

„Знам. Али, не знам шта ми се дешава. Стално падам, падам све ниже. Нећу моћи да упишем школу коју волим. Све знам, али ми је тако тешко да учим. А волео бих да упишем школу за војнике или да будем полицајац.

„Давиде, знаш шта хајде да се договоримо. Ако завршиш трећи разред, почни да учиш сваки дан. Ради домаће задатке. Сви твоји другари пишу, уче, мораш и ти. Ја ћу побећи од твојих оцена.“

“ Хвала ти књижице, желим да те послушам. Обећавам да ћу се потрудити“

Давид Тришић

Шта ми шапуће моја ђачка књижица

“ Време је за учење!“, неко виче и буди ме свако јутро. Наравно то је моја ђачка књижица. Правим се да је не чујем, настављам да спавам. Окрећем се по кревету. Не вреди, она је толико упорна, да на крају морам да устанем и послушам је. Наставила би она да виче, бесни, скаче по мом радном столу. Она не схвата да бих ја још мало, само још мало спавала. Устајем полако, протежем се, али она је све упорнија.

“ Ма зашто ме стално тераш да учим? Зар тако треба?“

“ Не бих волела да се на мојим странама нађе лоша оцена“, одговара она.

Питам је: “ Да ли могу да се мало више играм?“

“ Наравно, дете си. Али, никада не смеш да заборавиш на своје обавезе.“

Не могу да кажем да није у праву, али бих волела да имам више времена за игру. Да ли ми је баш све потребно што пише у књизи? Уморим се од толиког знања.

А књижица као да ми чита мисли па каже ми:“Имаћеш доста времена на распусту да се одмориш и играш. Ја ћу се тада одмарати у некој фијоци. До сада су се на мојим странама налазиле све добре оцене, волела бих да тако и остане.“

Тако  упорно говори моја књижица, она мисли на мене и моје оцене.

Андријана Митрашиновић

Марија Јовановић

Далибор Димитријевић                     Андријана Митрашиновић

Израда Лапбоока

Како бих развила креативност код својих ученика и уједно обезбедила дуже задржавање наученог, одлучила сам да за неколико анализираних текстова из Читанке урадимо Лапбоок. То је у суштини фасцикла која нам помаже да организујемо информације. Задатак нам је био да креирамо мини књижицу која ће садржати све елементе анализе текста, од података о писцу, непознатих речи, издвајање главних и споредних ликова, њихових особина, плана приче, порука…

Нисам очекивала да те књижице буду савршене. Ученици су  имали  пуну слободу да креирају своју слојевиту књижицу уз одређене илустрације које прате садржаје, мапе ума, графиконе…Свака књига је постала оригинална креација ученика. Није постојао исправан или погрешан начин прављења Лапбоока. На овај начин ученици су прошли кроз неколико процеса: истраживање, планирање, креативност, презентација и евалуација.

Први Лапбоок урадилисмо заједно на часу, а затим су ученици самостално правили свој лабоок где су испољавали своју креативност и оригиналност.

Лапбоок нам дао нешто опипљиво, ученици могу да га  да покажу родитељима, пријатељима и сваки пут поново разматрају садржаје који су обрађени.

Креирање оваквих мини књига јако су примењиве и код осталих предмета, нарочито након обраде одређене теме на часовима природе и друштва, као и осталих предмета.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Митровац на Тари- април 2018. година

Ученици нижих разреда из Мале Иванче, Малог Пожаревца и Поповића, боравили су на Митровцу на Тари у периоду од 10.4.-17.4.2018.године. Био је то још један од начина стицања знања на посебан начин у директном додиру са природом. Ученици су пратили промене у природи, уочавали њихове узрочно-последичне односе. Уочавањем односа у природи ученици су стицали основна знања о самој природи, односу човека према природи,важност повезаности човека и природе. Из свега произилази још један задатак школе у природи, а то је хумани однос према природи и развој еколошке свести.

Боравак на Тари је био испуњен разноврсним организованим активностима од јутра до вечери. Након буђења и спремање соба, ученици су имали јутарњу гимнастику испред главног павиљона, а од 10 часова су ишли у шетње до: Тепих ливаде,  Тисовог дрвета, излет до ловачке Чеке-чека за медведе,обилазак хранилице за срне…Време после ручка било је  испуњено спортско рекреативним садржајима, где су се за ученике  на фудбалском травнатом терену организоване различите игре: такмичење између школа у фудбалу, где су наши ученици освојили прва два места, Између две ватре, надвлачење, полигон спретности…Ученици су користили игралиште са љуљашкама, пењалицама, клацкалицама…

Вечерње друштвено-забавне активности биле су посебно привлачне за ученике.Оне су биле разноврсне и чиниле су их различити квизови и надметања: Ревија фризура, Маскенбал, Покажи шта знаш…Ученици су показали своје знање и способности и добили заслужне дипломе.

Школа у природи је омогућила  24 часа контакта са ученицима, то је био период бољег упознавања учитеља и ученика, као и самих ученика међусобно. Живот и рад у оваквој заједници омогућио је стицање радних и хигијенских навика, понашање у групи, поштовање договора и правила заједничког живота,  као и  правилног понашања у природи.

Учитељи и ђаци вратили су се са осмехом у своју школу, богатији новим знањима и искуствима.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

 

23.март – Светски дан књиге

Ове године ученици III/1 су доста читали књиге, тако да су на овај начин усвојили велики број информација, знања и идеја које су користили при анализи тексова, код писања састава, у свакодневној комуникацји.

Ученици су прво направили листу 5 НАЈ КЊИГА, које су прочитали. На списку је било различитих наслова, као што су:

1. Кад се мој брат попео на орман

2. Заједнички цртеж

3. Роња разбојникова кћи

4. Доживљаји мачка Тоше

5. Прича о доброј метли

        

Сваки ученик је представио своју омиљену књигу, узимајући у обзир следеће:

• назив књиге и писац
• место и време радње
• шта је главни догађај
• ко су главни ликови
• један занимљив догађај
• зашто волим ту књигу

Душан Ширник је одабрао књигу „Прича о Таталији“. Место радње је кућа у којој треба да се роди беба, а описано је време пре рођења бебе. Мени је ова књига занимљива зато што сам и ја скоро добио брата и многе ствари су се слично дешавале. Таталија је беба која треба да се роди и сви јој се радују, осим њеног брата.

Симонида Марковић је одабрала књигу „Заједнички цртеж“. Место радње је школско двориште, код клупе испод храста. Луси Зак и Ибрахим су заједно нацртали слона, жирафу, мајмуна…Занимљиво је што су цртали животиње које говоре. Мени је била занимљива ова идеја да се напише књига где животиње говоре, тако су ми биле чудне све те животиње и због тога се више пута враћам овој књизи.

Катарина Козић је причала о књизи “ Роња разбојничка кћи“. Радња се дешава у шуми у којој се налази Матисова тврђава. Главни догађај је када Роња проналази и упознаје свог брата. Сваки дан се срећу у шуми где причају о својим животима. Догађај који би издвојила је када Роња шета и наилази на гузуљце, где јој нога случајно упада у њихову јазбину. Роња се свађа са гузуљцима, али их ништа не разме, пошто чудно причају. затим среће свог брата Бирка који јој помаже да извуче ногу. Ова књига ми је занимљива, зато што Роња пролази кроз чудне ситуације.

 

Поезија

РЕКА  – Катарина Козић

Док сунце пече, река даље тече.

Река је као хиљаду тачкица, у кјем горе хиљаду бакљица.

Река је као небо плава, као да увек мирно спава.

Река је и као тркач на стази и пази да никог не згази.

Река је као звезда која небом плови и стално нешто жубори.

Треба чувати реку као рођену секу.

И док ноћу спава мече, река даље и даље тече.

 

ПРОЛЕЋЕ – Андријана Митрашиновић

Пролеће, пролеће брзо нам стиже

и веселе ласте све су нам ближе.

Деца су жељна игре и шале,

а пролеће им снагу даје.

Пуне ће корпе поврћа бити,

плодова разних који ће стићи.

МИСЛИ У МОЈОЈ СОБИ-Симонида Марковић

Мисли разне кроз њу пролазе

и увек нове и лепе долазе.

Бића из маште у њу сврате

и мало се заједно играте.

У мојој соби осећам се као у сну своме

у неком свету бескрајноме.

Влада ту машта сваки дан,

чак и када си поспан.

Летиш у свет забаве и у авантуре нове.

Стекнеш тамо пријатеље нове

и чујеш младе сове.

Зове те машта, да уживаш док радиш свашта.

Када се све заврши, схватиш да десет година навршиш.

 

ЉУБАВ-Душан Ширник

Љубав је све што имаш.

Љубав су деца, љубав је сунце,

љубав су мама и тата,

љубав је и када неком ужину даш.

Љубав су бака и дека,

љубав је када те нежно пољуби сека.

Љубав је када те мама и тата нежно пољубе пред сан

и када са братом певаш цео дан.

САМОЋА – Андријана Митрашиновић

Самоћа је туга то зна свако,

кад немаш друга није ти лако.

Самоћа никоме није лака,

чак и за оног најачег ђака.

Самоћа је ипак једна пролазна ствар,

нестаје кад ти неко руку уз осмех ти да.

ОЛУЈА- Душан Ширник

Кад је напољу олуја, често нестане струја.

И онда када је мрак мене ухвати страх.

Најрадије бих се смотао под ћебе,

да не слушам како ветар гребе.

И да не гледам како муње небом лете,

јер страшно се уплаши једно дете.

МОЈА МАШТА- Марија Јовановић

Моја машта може свашта,

час сам горе, час сам доле.

час полетим у висине,

па се спустим на планине.

Баш је смешна ова машта,

понекад ме слуша, а некад ради свашта.

Моја машта мене мучи, па ми не да, да ја учим.

Моја машта велика је као цео свет,

и слатка као пчелин мед.

Моја машта је луда и шарена је као дуга.

У њој нешто свашта има, па је радо причам свима.

Баш је лепа ова машта, у њој има баш свашта.