Наша екскурзија

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Дана 7. маја 2018.годин, реализована је екскурзија за ученике од првог до четвртог разреда, на релацији манастир Копорин, Јагодина.

Прво смо обишли манастир Копорин код Велике Плане. Ушушкан у котлини и окружен шумом, на први поглед је заинтересовао ученике. Једна прича им се посебно допала. Наиме, приликом замене подних плоча у храму у току 1977. године, у северозападном углу брода цркве, испод фреске на којој је приказан Деспот Стефан, пронађене су мошти које су биле на дну гробнице. После детаљног антрополошког прегледа, закључено је да се ради о моштима Светог Деспота Стефана. Око манастира налази се манастирски храм и звонара, као и манастирки конаци јако лепо уређени.

Затим смо наставили пут до Јагодине, где смо прво обишли Аква парк, који је забавног карактера. Ученици су разгледали базене различитих површина намењене за спортске и рекреативне активности као и  водене тобогане. Разгледање Јагодине наставили смо посетом ЗОО-врта. Ученици су могли да виде животиње из различитих крајева света, смештене на простору сличном оном у којем иначе живе. Главна атракција јагодинског зоолошког врта су тигрови  као и жирафа Јованча. У зоолошком врту се налази парк са клупицама, зеленим површинама и цвећем.

Затим смо обишли Музеј воштаних фигура, у којем су изложене фигуре најважнијих личности наше историје, науке, културе и спорта. Поред изложених фигура, представљени су и оригинални костими, оружје, макете манастира и ратне заставе. Музеј воштаних фигура оставио је јак утисак на ученике.

Остало време смо провели у излетишту Поток, где су се ученици дивили вештачком водопаду поред којег су направили велики број слика.

Ескурзија је испунила васпитно-образовне циљеве:

Савлађивање и усвајање дела наставног програма непосредним упознавањем, појава и односа у природној и друштвеној средини, упознавање културног наслеђа, као и забавни карактер.

• У четвртак сммо били на ескурзији. Прво смо обишли манастир Копорин. Он се налази у једној шуми пуној високог дрвећа. Иза манастира је извор свете воде. На путу до извора видели смо зечеве и лабудове. Сви смо пробали свету воду. Онда смо отишли у много леп град Јагодину. Обишли смо Аква Парк дивећи се шаренилу у њему. Где год погледам биле су разне занимације за децу. У Зоолошком врту разгледали смо разне животиње. када смо стајали поред ограде Шимпанзе, деца су га имитирала, дозивала и на крају изнервирала, тако да их је пљунуо. Сви смо се смејали. Наставили смо разгледање осталих животиња. Издвојила бих кућу гмизаваца, у којој смо видели питоне, кобру, пиране…Издвојила бих и парк Поток у којем се налази прелеп водопад. Сви смо пролазили мостићем који је испод водопада. Ту смо седели, играли се и куповали сувенире. Било је дивно.                                                                                   Марија Јовановић
• Били смо на једном прелепом месту, а то је Јагодина. Обишли смо музеј, Аква Парк, Зоолишки врт… У аква парку било је доста базена и више тобогана. У музеју смо видели воштане фигуре познатих личности и кочију стару преко сто тридесет година. Једном приликом је долазио наш чувени тенисер Новак Ђоковић који им је поклонио своју спортску опрему. У Зоолошком врту смо видели: фоку, вка, жирафу, зебру, медведа, лава, рибе, змије, папагаје, мајмуненоја, бикове и јагуаре.Било је нешто урнебесно, а то је један мајмун који је почео да ратује са нама. Опет бих желео да идем у Јагодину.                                             Јован Димитријевић
• Сваке године идемо на ескурзују. Ове године сса својим другарима посетила сам Јагодину. Допао ми се Аква Парк где смо правили прелепе слике. Сликали смо се на лежаљкама. Слике су испале као да смо се сунчали. Сликали смо се код базена у који сам хтела као случајно да упаднем. Чиста вода ме привлачила да сам једва одолела. У Золошком врту прво смо наишли на мајмуне са малим мајмунчићима. А затим је на ред дошла и господин пљујем горила. Била је јако смешна, стално је тапшала, а на крају нас је пљунула. Нисам јој замерила, јер нас је баш забавила. Стигли смо у делу са тигровима који станују у великом кавезу који изгледа као права природа. Жирафа је мирно стајала, као да је чекала да се са нама слика. Допала ми се фока која живи у великом базену. Продужили смо до музеја у којем смо видели знамените личности, а затим смо остатак времена провели у парку са вештачким водопадом. Било је дивно, једва чекам следећу екскурзију.                                         Теодора Бабић

Advertisements

На крају трећег разреда

Катарина Козић

Мој свет зове се љубав

Мој свет испуњавају мама, тата и два брата. У том мом свету ја сам срећан, радостан и пун љубави. Али не могу да кажем да је све савршено. Наиђу тако дани када се не разумема баш најбоље. Понекад заборавим да распремим кревет или собу и онда наступе тренуци када мој свет испуне високи тонови мојих родитеља. Понекад заборави и на лепе манире, тада наступи моја мама и њена мајчинска љубав ме брзо подсети на све. Дуго ми објашњава, држи предавања, али када стварно претерам запрети ми да је у близини прут. Мени се тада чини да ту нема љубави. Али када се уверим да је све то за моје добро, схватим да је то све некако љубав.

Највише љубави ми даје мој мали брат Марко. Чим ме види пружа ми руке, грли ме и мази. Тада се све у мени топи од милине . Он мој свет боји најлепшим бојама. И старији брат Лука је увек ту да ми помогне и да ме извуче из сваке незгоде. он је ноја сигурност и подршка.

У мом свету има места за доста њих, за све драге људе. И сви они чине љубав!

Душан Ширник

Шта ми шапуће моја ђачка књижица

“ Буди се Давиде, то сам ја твоја ђачка књижица. Знаш Давиде, нисам задовољна, нисам срећна са твојим оценама.“

„Знам. Али, не знам шта ми се дешава. Стално падам, падам све ниже. Нећу моћи да упишем школу коју волим. Све знам, али ми је тако тешко да учим. А волео бих да упишем школу за војнике или да будем полицајац.

„Давиде, знаш шта хајде да се договоримо. Ако завршиш трећи разред, почни да учиш сваки дан. Ради домаће задатке. Сви твоји другари пишу, уче, мораш и ти. Ја ћу побећи од твојих оцена.“

“ Хвала ти књижице, желим да те послушам. Обећавам да ћу се потрудити“

Давид Тришић

Шта ми шапуће моја ђачка књижица

“ Време је за учење!“, неко виче и буди ме свако јутро. Наравно то је моја ђачка књижица. Правим се да је не чујем, настављам да спавам. Окрећем се по кревету. Не вреди, она је толико упорна, да на крају морам да устанем и послушам је. Наставила би она да виче, бесни, скаче по мом радном столу. Она не схвата да бих ја још мало, само још мало спавала. Устајем полако, протежем се, али она је све упорнија.

“ Ма зашто ме стално тераш да учим? Зар тако треба?“

“ Не бих волела да се на мојим странама нађе лоша оцена“, одговара она.

Питам је: “ Да ли могу да се мало више играм?“

“ Наравно, дете си. Али, никада не смеш да заборавиш на своје обавезе.“

Не могу да кажем да није у праву, али бих волела да имам више времена за игру. Да ли ми је баш све потребно што пише у књизи? Уморим се од толиког знања.

А књижица као да ми чита мисли па каже ми:“Имаћеш доста времена на распусту да се одмориш и играш. Ја ћу се тада одмарати у некој фијоци. До сада су се на мојим странама налазиле све добре оцене, волела бих да тако и остане.“

Тако  упорно говори моја књижица, она мисли на мене и моје оцене.

Андријана Митрашиновић

Марија Јовановић

Далибор Димитријевић                     Андријана Митрашиновић

Израда Лапбоока

Како бих развила креативност код својих ученика и уједно обезбедила дуже задржавање наученог, одлучила сам да за неколико анализираних текстова из Читанке урадимо Лапбоок. То је у суштини фасцикла која нам помаже да организујемо информације. Задатак нам је био да креирамо мини књижицу која ће садржати све елементе анализе текста, од података о писцу, непознатих речи, издвајање главних и споредних ликова, њихових особина, плана приче, порука…

Нисам очекивала да те књижице буду савршене. Ученици су  имали  пуну слободу да креирају своју слојевиту књижицу уз одређене илустрације које прате садржаје, мапе ума, графиконе…Свака књига је постала оригинална креација ученика. Није постојао исправан или погрешан начин прављења Лапбоока. На овај начин ученици су прошли кроз неколико процеса: истраживање, планирање, креативност, презентација и евалуација.

Први Лапбоок урадилисмо заједно на часу, а затим су ученици самостално правили свој лабоок где су испољавали своју креативност и оригиналност.

Лапбоок нам дао нешто опипљиво, ученици могу да га  да покажу родитељима, пријатељима и сваки пут поново разматрају садржаје који су обрађени.

Креирање оваквих мини књига јако су примењиве и код осталих предмета, нарочито након обраде одређене теме на часовима природе и друштва, као и осталих предмета.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Митровац на Тари- април 2018. година

Ученици нижих разреда из Мале Иванче, Малог Пожаревца и Поповића, боравили су на Митровцу на Тари у периоду од 10.4.-17.4.2018.године. Био је то још један од начина стицања знања на посебан начин у директном додиру са природом. Ученици су пратили промене у природи, уочавали њихове узрочно-последичне односе. Уочавањем односа у природи ученици су стицали основна знања о самој природи, односу човека према природи,важност повезаности човека и природе. Из свега произилази још један задатак школе у природи, а то је хумани однос према природи и развој еколошке свести.

Боравак на Тари је био испуњен разноврсним организованим активностима од јутра до вечери. Након буђења и спремање соба, ученици су имали јутарњу гимнастику испред главног павиљона, а од 10 часова су ишли у шетње до: Тепих ливаде,  Тисовог дрвета, излет до ловачке Чеке-чека за медведе,обилазак хранилице за срне…Време после ручка било је  испуњено спортско рекреативним садржајима, где су се за ученике  на фудбалском травнатом терену организоване различите игре: такмичење између школа у фудбалу, где су наши ученици освојили прва два места, Између две ватре, надвлачење, полигон спретности…Ученици су користили игралиште са љуљашкама, пењалицама, клацкалицама…

Вечерње друштвено-забавне активности биле су посебно привлачне за ученике.Оне су биле разноврсне и чиниле су их различити квизови и надметања: Ревија фризура, Маскенбал, Покажи шта знаш…Ученици су показали своје знање и способности и добили заслужне дипломе.

Школа у природи је омогућила  24 часа контакта са ученицима, то је био период бољег упознавања учитеља и ученика, као и самих ученика међусобно. Живот и рад у оваквој заједници омогућио је стицање радних и хигијенских навика, понашање у групи, поштовање договора и правила заједничког живота,  као и  правилног понашања у природи.

Учитељи и ђаци вратили су се са осмехом у своју школу, богатији новим знањима и искуствима.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

 

23.март – Светски дан књиге

Ове године ученици III/1 су доста читали књиге, тако да су на овај начин усвојили велики број информација, знања и идеја које су користили при анализи тексова, код писања састава, у свакодневној комуникацји.

Ученици су прво направили листу 5 НАЈ КЊИГА, које су прочитали. На списку је било различитих наслова, као што су:

1. Кад се мој брат попео на орман

2. Заједнички цртеж

3. Роња разбојникова кћи

4. Доживљаји мачка Тоше

5. Прича о доброј метли

        

Сваки ученик је представио своју омиљену књигу, узимајући у обзир следеће:

• назив књиге и писац
• место и време радње
• шта је главни догађај
• ко су главни ликови
• један занимљив догађај
• зашто волим ту књигу

Душан Ширник је одабрао књигу „Прича о Таталији“. Место радње је кућа у којој треба да се роди беба, а описано је време пре рођења бебе. Мени је ова књига занимљива зато што сам и ја скоро добио брата и многе ствари су се слично дешавале. Таталија је беба која треба да се роди и сви јој се радују, осим њеног брата.

Симонида Марковић је одабрала књигу „Заједнички цртеж“. Место радње је школско двориште, код клупе испод храста. Луси Зак и Ибрахим су заједно нацртали слона, жирафу, мајмуна…Занимљиво је што су цртали животиње које говоре. Мени је била занимљива ова идеја да се напише књига где животиње говоре, тако су ми биле чудне све те животиње и због тога се више пута враћам овој књизи.

Катарина Козић је причала о књизи “ Роња разбојничка кћи“. Радња се дешава у шуми у којој се налази Матисова тврђава. Главни догађај је када Роња проналази и упознаје свог брата. Сваки дан се срећу у шуми где причају о својим животима. Догађај који би издвојила је када Роња шета и наилази на гузуљце, где јој нога случајно упада у њихову јазбину. Роња се свађа са гузуљцима, али их ништа не разме, пошто чудно причају. затим среће свог брата Бирка који јој помаже да извуче ногу. Ова књига ми је занимљива, зато што Роња пролази кроз чудне ситуације.

 

Поезија

РЕКА  – Катарина Козић

Док сунце пече, река даље тече.

Река је као хиљаду тачкица, у кјем горе хиљаду бакљица.

Река је као небо плава, као да увек мирно спава.

Река је и као тркач на стази и пази да никог не згази.

Река је као звезда која небом плови и стално нешто жубори.

Треба чувати реку као рођену секу.

И док ноћу спава мече, река даље и даље тече.

 

ПРОЛЕЋЕ – Андријана Митрашиновић

Пролеће, пролеће брзо нам стиже

и веселе ласте све су нам ближе.

Деца су жељна игре и шале,

а пролеће им снагу даје.

Пуне ће корпе поврћа бити,

плодова разних који ће стићи.

МИСЛИ У МОЈОЈ СОБИ-Симонида Марковић

Мисли разне кроз њу пролазе

и увек нове и лепе долазе.

Бића из маште у њу сврате

и мало се заједно играте.

У мојој соби осећам се као у сну своме

у неком свету бескрајноме.

Влада ту машта сваки дан,

чак и када си поспан.

Летиш у свет забаве и у авантуре нове.

Стекнеш тамо пријатеље нове

и чујеш младе сове.

Зове те машта, да уживаш док радиш свашта.

Када се све заврши, схватиш да десет година навршиш.

 

ЉУБАВ-Душан Ширник

Љубав је све што имаш.

Љубав су деца, љубав је сунце,

љубав су мама и тата,

љубав је и када неком ужину даш.

Љубав су бака и дека,

љубав је када те нежно пољуби сека.

Љубав је када те мама и тата нежно пољубе пред сан

и када са братом певаш цео дан.

САМОЋА – Андријана Митрашиновић

Самоћа је туга то зна свако,

кад немаш друга није ти лако.

Самоћа никоме није лака,

чак и за оног најачег ђака.

Самоћа је ипак једна пролазна ствар,

нестаје кад ти неко руку уз осмех ти да.

ОЛУЈА- Душан Ширник

Кад је напољу олуја, често нестане струја.

И онда када је мрак мене ухвати страх.

Најрадије бих се смотао под ћебе,

да не слушам како ветар гребе.

И да не гледам како муње небом лете,

јер страшно се уплаши једно дете.

МОЈА МАШТА- Марија Јовановић

Моја машта може свашта,

час сам горе, час сам доле.

час полетим у висине,

па се спустим на планине.

Баш је смешна ова машта,

понекад ме слуша, а некад ради свашта.

Моја машта мене мучи, па ми не да, да ја учим.

Моја машта велика је као цео свет,

и слатка као пчелин мед.

Моја машта је луда и шарена је као дуга.

У њој нешто свашта има, па је радо причам свима.

Баш је лепа ова машта, у њој има баш свашта.

 

Дан матерњег језика

На часовима српског језика, ликовне културе и слободних активности, обележили смо данашњи Дан матерњег језика.

На почетку ученицима је исписано  на табли Матерњи језик, радећи у групи, требали су да испишу што више речи везан за овај термин. Након разговора дошли смо до закључка да је матерњи језик први језик која нека особа научи у својој породици. Неки кажу да је матерњи језик онај на којем сањамо.

Којим језицима прети опасност од изумирања? Највише су угрожени језици са малим бројем говорника од неколико стотина или десетина, и језици који припадају малим заједницама које нису цивилизоване са становишта западних стандарда и немају институције.

Шта се све губи са гашењем једног језика? Нестанком било којег језика цело људско друштво губи. Наводи се пример постојања низа лековитих биљака које су познате традиционалним културама. Ако се изгубе језици, нестаће и знање о биљкама и њиховим лековитим своствима.

Затим причамо о значају очувања матерњег језика?Учимо многе стране језике, живимо у мултикултуралној средини, али понекад запостављамо свој матерњи језик.Домаћи лингвисти сматрају да би требало више да се бринемо о српском језику, о развијању језичке културе, очувању традиције, као и да су нам потребна новија издања правописа, речника и осталих  приручника.

Затим су ученици правили постере са правописним правилима и на крају су направили један заједнички. Писање речце не , писање скраћеница, бројева…

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Активности смо завршили  са реченицом:

Читајте, пишите, говорите, мислите и сањајте на свом матерњем језику.

 

Радови ученика

 

Учешће на конкурсу

Друштво школских библиотекара Србије је расписало наградни конкурс „Лето без бриге, проведи крај књиге“. Конкурс је био намењен ученицима основних и средњих школа. Основни циљ је био да мотивише ученике да читају и бележе своје утиске као препоруке о прочитаној књизи. Ученици III/1 разреда били су вредни на летњем распусту  и послали су више радова на конкурс. Комисија је извршила процену и одабир најуспешнијих радова, међу којима се нашао и рад наше ученице Симониде Марковић, која је освојила треће место и награђена  књигом, дипломом и похвалницом.

Честитамо јој!

 

Добро дошли у свет песника

 

Вук Стефановић Караџић

Да би се настава приближила ученицима и учинила смисленијом и занимљивијом и како би се наставни садржаји савладали и утврдили, ученици су ове године обухваћени пријектом „ Добро дошли у свет песника„.

У  месецу октобру прочавали смо живот и рад  Вука Караџића. Ученица Катарина Козић, је проучавала Вуков живот,  детињство, младост, као и његов стваралачки рад на прикупљању народних умотворина. Такође, требала је да осмисли шта ће обући, а да одговара приближно времену у којем је Вук живео. Било је важно на временској ленти одредити у ком периоду је Вук живео и радио. Остали ученици су имали задатак да прикупе што више народних умотворина (загонетке, брзалице, пословице, ређалице, разбрајалице). Ученица Симонида Марковић је за час природе и друштва припремала како се некада живело.

Дружење смо започели гледајући презентацију, где су ученици могли ближе да се упознају са основним информацијама о Вуку, а затим је полако храмљајући ушао у одељење Вук, поздравио је ученике и сео на столицу. Прво их је питао ко је добар ђак и да ли воле да уче, а затим их је питао да ли знају сви азбуку. Причу је започео „Да ли знате када сам ја ишао у школу? Шта знате о том периоду?“ И Вук је почео да прича да је рођен на Митровдан, 1787.године, да је био слаб и болешљив и да је једно кратко време боравио у манастиру. У раној младости заљубио се у комшиницу Ружу, али због болести одрекао се љубави пошто у то време  телесни недостаци су били срамота. Говорио је о проблему са  кнезом Милошем Обреновићем који му је забранио да штампа књиге у Србији. Утицај Јернеја Копитара који је био ватрени поборник народног језика у књижевности и веома заинтересован за народне умотворине. Тако је успоставио  сарадњу и пријатељство са Копитаром, који су трајали до Копитареве смрти. Вук је издао прву збирку народних  песама, прву граматику српског језика,  речник српског језика

Да ли ви знате загонетке? Тада су ученици једно другом постављали загонетке, такмичили ко ће највише одгонетнути. Читали брзалице, ређалице…

У наставку ученица Симонида Марковић припремила је предавање о томе како се некада живело. Како је изгледало село, улице, куће, чиме су се људи бавили у прошлости, како су се облачили. Затим је ученица припремила питања за своје другаре. Како се зове наша национална обућа? Где су куповали одећу и обућу? Како се зову те занатлије? Да ли су деца ишла у школу?

На крају дана ученици су били задовољни, рекли су да им је било занимљиво што су показали и попуњавајући евалуациони листић

• Оцените степен задовољства часом/активношћу:

2     3     4     5     6     7     8     9     10

• Највише ми се допало:

__________________________

Драган Лукић

Месец новембар је био у знаку Драгана Лукића. Ученици су читали његове песме и краће приче, а за час је свако у разреду научио по једну песму, коју су рецитовали.

Дружење са песником смо започели певањем песме „Смеха деци“, а затим је ученица Симонида Марковић која била је у улози песника, причала о детињству, одрастању и стваралаштву које је трајало пуних шест деценија. Књиге је осећао као живе пријатеље и другове. Умеле су сатима да причају. Чинило му се као да га држе за руку и воде некуда по свету. Чинило му се као да јунаке из књига познаје као своје другове из улице и школе.

Симонида је завршила излагање Драгановим речима: „Ето, о себи знам оволико, а моје књиге о мени знају највише“

 

  

Затим су ученици из разреда рецитовали песме Драгана Лукић. Ту су се нашле многе омиљене дечије песме као што су: Зашто. Фифи, Шта је отац, Свакога дана, Учитељу, Зашто, Најтиша песма, Мамино срце, Ко се боји мрака још…

Након рецитовања ученици су правили кореографију за песму „Шапутање“.

У учионици је владала  позитивна атмосфера, ученици су били  срећни јер су упознали још једног омиљеног дечијег писца из  читанке и школске лектире.

БРАНКО ЋОПИЋ

У априлу,  ученица  Андријана Митрашиновић, припремила је све о животу још једног омиљеног писца,  Бранка Ћопића. Андријана је покушала да својим другарима дочара време у којем је Бранко живео, тако што је причала о детињству и о утацају деде и стрица са којима је живео. Захваљујући стрицу Ниџи, пред Бранком је био богати свет који је створила народна машта. Видео је змајеве, виле, дивове, јунаке, чаробњаке.Преломни догађај за Бранка је био полазак у школу.Ти први дани у школи били су занимљиви ученицима, Схвативши да доста заједничко имају са писцем.

Ученици се увек интересују како се постаје писац, у ком периоду жиовота. Бранко је сазнао да има смисла за писање од наставника српског језика, по препоруци почео је доста да чита и почиње да пише прве песме.

Да би дочарали Бранково стваралаштво, ученици су извели драматизацију „Мачак отишо у хајдуке“ Луције Тасић, по мотивима приче Бранка Ћопића. Затим су ученици анализирали текст из Читанке „Мачак отишо у хајдуке“, где су издвајали целине, особине главних јунака, место и време вршења радње, поруке и све ставили у Лапбоок који су заједно израдили.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Симонида Марковић је припремила излагање књиге „Доживљаји мачка Тоше“, са којим се пласирала у завршни круг такмичења акције „ Читам, па шта“, у организацији града Београда.

Овај дан је био доста разноврстан, испуњен различитим активностима ученика

 

Рад ученице Симониде Марковић

ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ – БРАНКО ЋОПИЋ

Ова књига ме насмејала,  пуна је авантура и зато је занимљива. У  сваком поглављу сазнавала сам све више о главном јунаку, мачку Тоши, са њим пролазила кроз згоде и незгоде. Књига почиње са Тошиним умазаним и нагризлим дневником, којег је запленио пас Жућо.То ме је мамило да даље читам, замислила сам тај тренутак како мачак седи и пише свој дневник и јако ме је интересовало шта је све у њему писало. О чему може да пише један мачак­?

Нисам одмах разумела зашто деда Триша жели мачка у џаку да баци у реку. Чак нисам ни могла претпоставити да је његов пријатељ мачак у њему. Али касније сазнајем да је мачак из млина крао многе ствари и да деда не може више да га трпи. А он као мало дете проналази разлоге за своја дела. Деда Триша је љут, грди га, жели да га казни, али не може.Занимљиво је како мачак каже да он само приђе сланини, додирне га брком и сланина нестане. Деда, како би се одморио улази у крчму „Три магарца“, на чијим су вратима нацртана два магарца. Деда се питао како су насликана два, а зове се три магарца.Крчмар је дао одговор, тако што је прошапутао, да је трећи онај који улази. Даље  позива месеца да попију заједно, па виде два месеца, земља им се љуља, оглас који дају за изгубљеног мачка.И тако кроз целу књигу, свуда наилазимо на хумор. Занимљив ми је био део који говори о необичном вашару, где се све продаје и где се могу наћи разна чуда. Осетила сам ту атмосферу, гужву. Тај део нисам одмах разумела, нисам очекивала да је у том џаку мачак Тоша, већ сам поверовала да је стварно био лав.

Један леп део у књизи је када је опасност спојила два непријатеља, миша и мачку.Како би извукао из невоље мачка, миш грицка џак и прави на њему рупу. Ту ми је занимљив разговор који воде, где миш каже да мачак буде пажљив са ноктима, плаши се. А мачак му каже да не мрда много њушкицом, јер у мраку може заборавити да му миш помаже.

Тај свет животиња ми је био много занимљив, њихов разговор, као и имена која су давали Сланинко,Брашнов, Крушкотрес Кукурузовић, Миш пророк…

Волим књиге које се завршавају срећно. На крају ове књиге јављају се сузе радоснице, деда Триша слави мачков повратак, остављамо их срећне и у пријатељству. После свих авантура , много догађаја, сви су понешто из овога научили. Мачак да не буде толико несташан, деда Триша да разуме мачка. А ја сам богатија са још једном прочитаном књигом.