Оштро перце – пројекат

Оштро перце  је пројекат такмичарског карактера. Главни циљ је промоција културе читања и подстицање ученика на читање као и развијање читалачког укуса.

Ученици првог разреда, када су научили слова, укључили су се у овај пројекат. Њихов задатак је био да прочитају књигу Овако је то било – Бранка Стевановића. Највише смо читали у школи. А затим смо покушали да на креативан начин прикажемо то што смо прочитали. Договарали смо се на које све то начине можемо урадити. Пошто су мали, одмах су дали предлог да илуструју делове из књиге. Тражећи још решења, предложили су да могу  читати одређене делове из књиге и да гласови буду снимњени. Играли смо се, цртали, снимали се….И тако…дошли смо до наше заједничке презентације. Имали смо још неке идеје…..али, не  идемо у школу и све је много теже реализовати! Прочитали смо и књигу која је за сваку препоруку Од читања се расте, Јасминке Петровић.

Овако је то било – Бранко Стевановић

 

Магична интеркултурална мрежа пријатељства-Понос наше историје

Ученици су имали 15 минута да испишу имена личности који су обележили период иза нас. Затим смо на табли записивали њихове предлоге и на тај начин издвојили следећа имена: Цар Душан Силни, Паја Јовановић, Десанка Максимовић и Мокрањац. Формирали смо 4 групе које су имале задатакда у року три дана проуче одабране великане и да се договоре на који ће начин ће их представити осталим другарима у одељењу.

Уследио је извештај група.

Прва група  је представљала последењег српског краља из династије Немањића и првог цара српске државе Душана Силног. Урадили су штампану репортажу, цртежом су приказали територије које је освојио, цртали су његов лик, грб Душановог царства, круну и сребрни царски динар. Припремили су питања за квиз.

Друга група је педставила песникињу Десанку Максимовић. Урадили су писану репортажу о њеном животу. Нацртали су Десанку из млађих дана и други цртеж представља песникињу у позним годинама. Припремили су и пар песмица које су преписали и прочитали. Припремили су питања за квиз.

Трећа група је одабрала сликара Пају Јовановић. Урадили су штампану репортажу која говори о детињству и школовању сликара. Писану репортажу су урадили тако што су направили Лапбук, на чијој се насловној страни налази лик Паје Јовановићи, цртеж како стоји испред сликарског платна. Затим су одабрали четири чувене лике: Крунисање цара Душана, Женидба цара Душана (желели су да се надовежу на излагање прве групе о цару Душану), Сеоба Срба и Борба петлова. Следећи део активности групе је био цртам као Паја Јовановић, урадили су цртеже Борба петлова, Сеоба Срба. Припремили су питања за квиз.

Четврта група је одабрала композитора Стевана Стојановић Мокрањца. Урадили су штампану репортажу о његовом животу и раду. Урадили су цртеж са његовим ликом и два постера, на једном су нацртали виолину и клавир, около линијски систем са нотама, а на другом плочу на којој су написали Српско народно црквено појање и залепили копију новчанице од 50 дин на којој се налази лик Мокрањца. Припремили су питања за квиз.

Након извештаја свих група уследио је квиз. Ученици су били активни и расположени за такмичење.

КВИЗ

На крају свих активности у учионици направили смо „Историјски репортажни зид“.

Хајди-Јохана Шпири

 

Радујмо се свему лепом и не тугујмо за оним што немамо

 

Пројект: А MAGICAL INTERCULTURAL FRIENDSHIP NETWORK- Mи смо чувари језика нашег народа

1. седмица пројекта- на нивоу одељења ученици су дали предлог за неколико активности везане за ову тему која нас је покренула на размишљање о значају очувања српског језика.

На почетку пројекта,  професорка српског језика Марина Лучић, је одржала предавање ученицима о настанку и развоју српског језика. Предавање је пратила адекватна презентација.

Било је ово занимљиво предавање које је заинтересовало ученике за ову тему, па су наставили сами да истражују и проналазе податке на Википедији, упознајући се са просторима у свету где се говори српским језиком.

У школи радећи у групама бавили су се следећим темама:

– Српски језик у породици словенских језика

– Почетак словенске писмености -мисија браће Ћирила и Методија

– Прва словенска писма: глагољица и ћирилица

– Значај рада Вука Караџића

– Значај очувања српског језика

– Цитати о језику

На крају рада ученици су донели неколико закључака, које су касније пренели на израду плаката, постера и завршног паноа, којег су изложили у учионици.

Истакли су да воле српски језик, јер је то језик домовине у којој живе. То је језик којим се људи око нас споразумевају. Тим језиком говоримо, пишемо, певамо, мислимо, сањамо…

Ћирилица је писмо које користимо.

Издвојили су цитате:

Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?-Речи Стефана Немање

Народ који изгуби своје речи престаје бити народ.-Речи Стефана Немање

Волимо српски језик сваког дана по мало, јер он нема никог другог осим нас.- Д. Радовић

Само су мисли просте, а језик не може бити прост.

На крају приче о српском језику закључили смо да је лепо знати језике других народа, али треба знати чувати матерњи језик. Српски језик је језик  народа којем припадамо, језик којим су се споразумевали наши преци и којим ће се споразумевати наш народ у будућности.

 

 

 

 

 

 

Пројекат Књига – најбољи друг

Циљеви пројекта:

-подстицање ученика на читање

– развој вештине читања и кративног писања

-разумевање прочитаног

-развој читалачког укуса

-богаћење речника

-равој сарадничкох односа и такмичарског духа

-развој критичког приступа прочитаном садржају

-развој маште и креативности

-развој способности властитог мишљења и логичког закључивања

Програм пројекта се одвијао кроз следеће активности:

 

1. Читање

Развој вештине читања и разумевање прочитаног. Ученици су у претходном периоду читали књижевно уметничке текстове, и на тај начин препоручивали својим другарима

Ученици су радили приказ прочитаних књига.

Одржано је више радионица, где су ученици гласно читали омиљене делове из прочитаних књига. Гласним читањем пред осталим другарима, ученици су стицали  самопоуздање и смањивали страх од јавног наступа.

Пешчани вук- Оса Линд, Вини Пу, Акото није љубав-Џули Џејс, Орлови рано лете-Бранко Ћопић, Заједнички цртеж-Мими Тебац, Кога се тиче како живе приче-Дејан Алексић, Чика Фјодор, пас и мачка-Едуард Успенски, Доживљаји мачка Тоше-Бранко Ћопић

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

2. Писање

Са читањем ученици су развијали способност за писање, машту, емотивност, креативан начин мишљења. Као продукт читања настао је већи број састава. Ученици су радили приказ књиге или је прочитана књига била мотив за писање састава.

3. Посета школској библиотеци

Један школски час провели смо у библиотеци, дружећи се са књигама.Библиотекарка Марина сваком ученику одштампала битне елементе за приказ књиге

1. О чему се говори у књизи?
2. Шта је главна тема књиге?
3. Да ли у књизи постоји неки изузетно важан део?
4. Шта је порука ове књиге?
5. Шта мислиш зашто је аутор написао ову књигу?
6. Да ли су ликови занимљиви?
7. Да ли књига садржи неке интересантне информације?
8. Да ли у књизи има илустрација или других техничких приказа?

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

4.Читање и анализа цитата познатих аутора

„Ствари које желим упознати налазе се у књигама. Мој најбољи пријатељ је онај који ми дарује књигу коју нисам прочитао“-Абрахам Линкон

„ Соба без књига је као човек без душе“ Цицерон

„Бојим се човека који је прочитао само једну књигу“-Тома Ак

„Имао сам у животу само једног правог и искреног пријатеља: књигу“ Волтаире

„Читати, а не разумети исто је као ловити, а не уловити ништа“ Италијанска

5. Израда паноа – дрво са цитатима из прочитаних дела

Сваки ученик је одабрао цитат из најдраже књиге, преписао га и залепио на крошњи дрвета.

6. Илустрација најдражег лика

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

7. Писање састава на тему „У земљи књига“

Често од старијух чујем да је књига најбољи пријатељ. То сам схватила када сам и сама почела да их читам.

Дружење са књигама представља посебно задовољство. Када имам неки проблем или када сам тужна, расположење ми поправи нека прочитана књига. Свако дружење са њом помаже ми да сазнам много нових ствари. Када читам књигу често замишљам да сам ја лик из књиге. Пролазим кроз разне авантуре. Улазим у неистражене пећине, ходам кроз густе шуме, роним и истражујем дубине мора и океана, борим се са гусарима. Све што ме интересује проналазим у књигама. Како се само смејем када пролазим кроз невероватне авантуре са својим пријатељима из књиге. Понекад и заплачем, такве су књиге баш као и живот. По цео дан могу да се дружим са јунацима из књига.

Заволела сам свет књига и сада једва чекам да одем до библиотеке и узмем нову књигу. И са њом почиње нова авантура!

8. Попуњавање упитника

–Читаш ли књиге које нису за лектиру?

– Шта још осим књиге читаш (енциклопедије, стрипове, новине…)?

– Где узимаш књиге?

– Ко од твојих укућана чита књиге?

– Да ли су ти родитељи као малом читали књиге?

– Зашто је важно читати?

Анализом упитника, дошли смо до следећег закључка: Ученици у 4. разреду много више читају него раније. Поред лектире читају и препоручене књиге или књиге до којих сами долазе. Обично су то дечије књиге које могу наћи у школској библиотеци. Од укућана обично су то маме које читају. Оне су највише и читале деци, док се нису оспособила за самостално читање и разумевање прочитаног. Ученици знају коју све улогу има књига у њиховом детињству. Доста њих је навело да им је лакше да пронађу идеју када пишу саставе.

9. Излистали смо следеће: Док читаш, можеш да…

побегнеш      машташ    сањаш     истражујеш      доживњаваш авантуру    

саосећаш се      разумеш     смејеш се      сазнајеш    опушташ се  

 путијеш кроз простор и време      размишљаш     растеш

 

Бела Грива

Прва овогодишња лектира „Беле Грава“, успешно је реализована кроз више активности ученика и наставника. Циљ је био приближити ученицима дечије књижевно стваралаштво, развити љубав према писаној речи, читању.

Првог дана ученици су се кроз презентацију упознали са местом дешавања радње, ликовима, њиховим особинама…Следећег дана ученици су били носиоци активности на часу. Свако од њих је одабрао на који начин ће представити прочитану књигу. Инспирисни прочитаном књигом ученици су правили постере. Доста њих се одлучило за израду коцкe причалице. Свака страна коцке представљала је неки догађај из књиге. Могли су илустровати или писати најбитније елементе: ликове, место радње, тему, поруке…Сваки ученик је своју коцку објашњавао, остали ученици су постављали питања, тражили додатна обавештења. Највише ученика је на својој коцки осликао најважније догађаје и на темељу тога препричао.

Највише ученика је одабрало да књигу прикаже помоћу папирнате врећице.Пажњиво су бирали предмете за које су мислили да нико неће, што им је била додатна мотивација. Уживали су сви, ученици који су припремали материјал и они који су слушали. Предњу страну папирнате врећице осликали су као насловну страну књиге. Током представљања ученици су вадили предмете који имају некакву везу с прочитаном књигом. Објашњавали су зашто су баш тај предмет одабрали и у којој је вези са књигом.

Ученици су уложили доста времена и труда, али су били јако мотивисани за рад.

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Радови ученика

Из мог дневника

Баш свако је имао бар једно искуство како је то бити сам и веома усамљен и тужан. Ја сам то искусила једном и то ће ми увек остати у сећању.

То се десило једног обичног дана када сам била код лекара, тада су ми рекли да имам нешто повишено у крви и да је то озбиљно. Докторка је позвала хитну помоћ. Ушли смо у комби и скроз пожутела питала сам се шта се дешава. Ускоро сам стигла у болницу, где су ме прегледали и установили да имам упалу плућа. Остала сам у болници. Од тог тренутка, сваки дан ми је био дуг, била сам усамљена. Стално сам мислила о својим другарима, а посебно о својој најбољој другарици.У тој самоћи нисам имала апетит и скоро ништа нисам јела. Дан ми је пролазио у тишини, цртала сам и играла игрице. Често сам излазила на терасу болнице, слушала цвркут птица, које су слободно летеле и нису биле болесне и саме. У тој самоћи свакакве мисли су ми долазиле, мислила сам да је ово неизлечиво и да ће овако бити заувек.За мене веома велика и тешка туга. Играла сам се са децом из болнице, али сетивши се својих другара како се играју у школском дворишту, ја сам била још више тужна. једно сам се радовала када бих видела тату и своју сестру сунчицу, они би ме увек развеселили. Увече гледала бих осветљен Београд, гледала како људи шетају и мислила сам да сам ја најтужнија особа на свету. Мислила сам, сви ови људи су тако срећни, певају, свирају, шетају, уживају у својој срећи са задовољством, а ја лежим сама  и размишљам о својој болести. Дани су пролазили, моја болест је слабила. Све је кренуло на боље.Ја сам била све јача и могла сам да изађем из болнице.

Из овог догађаја научила сам да ценим своју срећу и здравље, јер некима је горе него мени. Ја сам сада здрава, а неки немају ту срећу.

Симонида Марковић

Из мог дневника

Дешава се да често будемо усамљени и тужни. Утеху тражимо у разним стварима као што су писање дневни ка, читање књиге, гледање телевизора.Али, има нешто боље од тога, а то је имати поред себе доброг пријатеља.

Писаћу вам о једној мени веома драгој особи. Не знам како сети, али она увек препозна када сам тужна и усамљена. И одмах је ту, поред мене да ме насмеје и охрабри. Због мојих велик обавеза према школи и клубу у ком тренирам рукомет често сам уморна. дешава се некад да лоше одиграм утакмицу или сам лоше урадила контролни, али она је ту и осетим се другачије.Увек је насмејана и разиграна. Наше другарство је почело још у првом разреду. Не знам тачно како се то десило. Једноставно смо се зближиле. Имамо доста тога заједничко. Волимо животиње, пуно да се играмо и трчимо. Тешимо и охрабрујемо једна другу када нам се нешто лоше деси. Мислим да је време да вам откријем која је то особа и да вам кажем њено име. То је Андријана.

Желим сваком да пронађе друга и пру+ијатеља као што ја имам. Она ми је најбоља другарица и не желим да се ово пријатељство икад заврши.

Марија Јовановић

Временска непогода

Били смо на четвртом часу. У учионици је било спарно. Врућ ваздух је улазио кроз прозор и ми смо једва дисали. Крупне капи зноја цуриле су нам низ лице, па смо сви држали папирне марамице у руци и брисали чело.

Напољу се смрачило као да је касно вече, па је учитељица упалила светло у учионици. А онд је одједном почео да дува снажни ветар. Повијао је гране дрвећа са једне на другу страну, почео је снажно хук, а онда се из даљине проломио јак прасак грома. Крупне капи кише почеле су да добују по прозорима наше учионице, а онда је киша почела да лије. Потоци воде јурили су низ прозоре.

После петнаест минута све је одједном стало. Више се није чула грмљавина, киша је престала да пада и ми смо отворили прозоре. Свеж ваздух је ушао у учионицу и чинило ми се да се ливадско цвеће расуло по учионици и да су мирисале камилица и нана.

Катарина Козић

 

Временска непогода

Било је то прошлог лета. Освануло је лепо и сунчано јтро. Са другарима сам отишла на терен. Играли смо се разних игара. Сели смо на траву мало да се одморимо. Сунце је све јаче сијало.Зној  је клизио са наших лица. Све теже смо дисали. Нисмо ни слутили да ће убрзо све да се промени.

Одједном смо осетили да  ветар јаче дува, да би за неколико минута почео снажно да дува.савијао је танке гране, дрвеће, дизао прашину и ситан песак. Облаци су се све брже кретали и гомилали на небу, убрзо су сакрили сунце. Смрачило се и почео је јак пљусак. У даљини се чула грмљавина. муње су севале и кроз кишу сам видела само њихов бљесак на небу. Уплашили смо се. Све се десило брзо и нисмо знали где да се сакријемо. На сву срећу, у близини налазила се напуштена кућа. брзо смо улетели у њу. Звуци грома били су све јачи, а ветар све снажнији и снажнији. Почео је и град. велике леденице као ораси бушиле су су листове, ломиле гранчице и гласно ударале о земљу. Све је то трајало за нас дуго, били смо уплашени, страх је био  јачи од сваког нашег разумног размишљења. Тако да нисмо ни приметили када се ветар стишао, грмљавина  престала. Падала је ситна кишица. када смо се уверили да је све прошло, изашли смо испред куће. призор је био

Марија Јовановић

     

 

На крају трећег разреда

Катарина Козић

Мој свет зове се љубав

Мој свет испуњавају мама, тата и два брата. У том мом свету ја сам срећан, радостан и пун љубави. Али не могу да кажем да је све савршено. Наиђу тако дани када се не разумема баш најбоље. Понекад заборавим да распремим кревет или собу и онда наступе тренуци када мој свет испуне високи тонови мојих родитеља. Понекад заборави и на лепе манире, тада наступи моја мама и њена мајчинска љубав ме брзо подсети на све. Дуго ми објашњава, држи предавања, али када стварно претерам запрети ми да је у близини прут. Мени се тада чини да ту нема љубави. Али када се уверим да је све то за моје добро, схватим да је то све некако љубав.

Највише љубави ми даје мој мали брат Марко. Чим ме види пружа ми руке, грли ме и мази. Тада се све у мени топи од милине . Он мој свет боји најлепшим бојама. И старији брат Лука је увек ту да ми помогне и да ме извуче из сваке незгоде. он је ноја сигурност и подршка.

У мом свету има места за доста њих, за све драге људе. И сви они чине љубав!

Душан Ширник

Шта ми шапуће моја ђачка књижица

“ Буди се Давиде, то сам ја твоја ђачка књижица. Знаш Давиде, нисам задовољна, нисам срећна са твојим оценама.“

„Знам. Али, не знам шта ми се дешава. Стално падам, падам све ниже. Нећу моћи да упишем школу коју волим. Све знам, али ми је тако тешко да учим. А волео бих да упишем школу за војнике или да будем полицајац.

„Давиде, знаш шта хајде да се договоримо. Ако завршиш трећи разред, почни да учиш сваки дан. Ради домаће задатке. Сви твоји другари пишу, уче, мораш и ти. Ја ћу побећи од твојих оцена.“

“ Хвала ти књижице, желим да те послушам. Обећавам да ћу се потрудити“

Давид Тришић

Шта ми шапуће моја ђачка књижица

“ Време је за учење!“, неко виче и буди ме свако јутро. Наравно то је моја ђачка књижица. Правим се да је не чујем, настављам да спавам. Окрећем се по кревету. Не вреди, она је толико упорна, да на крају морам да устанем и послушам је. Наставила би она да виче, бесни, скаче по мом радном столу. Она не схвата да бих ја још мало, само још мало спавала. Устајем полако, протежем се, али она је све упорнија.

“ Ма зашто ме стално тераш да учим? Зар тако треба?“

“ Не бих волела да се на мојим странама нађе лоша оцена“, одговара она.

Питам је: “ Да ли могу да се мало више играм?“

“ Наравно, дете си. Али, никада не смеш да заборавиш на своје обавезе.“

Не могу да кажем да није у праву, али бих волела да имам више времена за игру. Да ли ми је баш све потребно што пише у књизи? Уморим се од толиког знања.

А књижица као да ми чита мисли па каже ми:“Имаћеш доста времена на распусту да се одмориш и играш. Ја ћу се тада одмарати у некој фијоци. До сада су се на мојим странама налазиле све добре оцене, волела бих да тако и остане.“

Тако  упорно говори моја књижица, она мисли на мене и моје оцене.

Андријана Митрашиновић

Марија Јовановић

Далибор Димитријевић                     Андријана Митрашиновић

Израда Лапбоока

Како бих развила креативност код својих ученика и уједно обезбедила дуже задржавање наученог, одлучила сам да за неколико анализираних текстова из Читанке урадимо Лапбоок. То је у суштини фасцикла која нам помаже да организујемо информације. Задатак нам је био да креирамо мини књижицу која ће садржати све елементе анализе текста, од података о писцу, непознатих речи, издвајање главних и споредних ликова, њихових особина, плана приче, порука…

Нисам очекивала да те књижице буду савршене. Ученици су  имали  пуну слободу да креирају своју слојевиту књижицу уз одређене илустрације које прате садржаје, мапе ума, графиконе…Свака књига је постала оригинална креација ученика. Није постојао исправан или погрешан начин прављења Лапбоока. На овај начин ученици су прошли кроз неколико процеса: истраживање, планирање, креативност, презентација и евалуација.

Први Лапбоок урадилисмо заједно на часу, а затим су ученици самостално правили свој лабоок где су испољавали своју креативност и оригиналност.

Лапбоок нам дао нешто опипљиво, ученици могу да га  да покажу родитељима, пријатељима и сваки пут поново разматрају садржаје који су обрађени.

Креирање оваквих мини књига јако су примењиве и код осталих предмета, нарочито након обраде одређене теме на часовима природе и друштва, као и осталих предмета.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

23.март – Светски дан књиге

Ове године ученици III/1 су доста читали књиге, тако да су на овај начин усвојили велики број информација, знања и идеја које су користили при анализи тексова, код писања састава, у свакодневној комуникацји.

Ученици су прво направили листу 5 НАЈ КЊИГА, које су прочитали. На списку је било различитих наслова, као што су:

1. Кад се мој брат попео на орман

2. Заједнички цртеж

3. Роња разбојникова кћи

4. Доживљаји мачка Тоше

5. Прича о доброј метли

        

Сваки ученик је представио своју омиљену књигу, узимајући у обзир следеће:

• назив књиге и писац
• место и време радње
• шта је главни догађај
• ко су главни ликови
• један занимљив догађај
• зашто волим ту књигу

Душан Ширник је одабрао књигу „Прича о Таталији“. Место радње је кућа у којој треба да се роди беба, а описано је време пре рођења бебе. Мени је ова књига занимљива зато што сам и ја скоро добио брата и многе ствари су се слично дешавале. Таталија је беба која треба да се роди и сви јој се радују, осим њеног брата.

Симонида Марковић је одабрала књигу „Заједнички цртеж“. Место радње је школско двориште, код клупе испод храста. Луси Зак и Ибрахим су заједно нацртали слона, жирафу, мајмуна…Занимљиво је што су цртали животиње које говоре. Мени је била занимљива ова идеја да се напише књига где животиње говоре, тако су ми биле чудне све те животиње и због тога се више пута враћам овој књизи.

Катарина Козић је причала о књизи “ Роња разбојничка кћи“. Радња се дешава у шуми у којој се налази Матисова тврђава. Главни догађај је када Роња проналази и упознаје свог брата. Сваки дан се срећу у шуми где причају о својим животима. Догађај који би издвојила је када Роња шета и наилази на гузуљце, где јој нога случајно упада у њихову јазбину. Роња се свађа са гузуљцима, али их ништа не разме, пошто чудно причају. затим среће свог брата Бирка који јој помаже да извуче ногу. Ова књига ми је занимљива, зато што Роња пролази кроз чудне ситуације.