Arhive kategorija: Српски језик

На крају трећег разреда

Катарина Козић

Мој свет зове се љубав

Мој свет испуњавају мама, тата и два брата. У том мом свету ја сам срећан, радостан и пун љубави. Али не могу да кажем да је све савршено. Наиђу тако дани када се не разумема баш најбоље. Понекад заборавим да распремим кревет или собу и онда наступе тренуци када мој свет испуне високи тонови мојих родитеља. Понекад заборави и на лепе манире, тада наступи моја мама и њена мајчинска љубав ме брзо подсети на све. Дуго ми објашњава, држи предавања, али када стварно претерам запрети ми да је у близини прут. Мени се тада чини да ту нема љубави. Али када се уверим да је све то за моје добро, схватим да је то све некако љубав.

Највише љубави ми даје мој мали брат Марко. Чим ме види пружа ми руке, грли ме и мази. Тада се све у мени топи од милине . Он мој свет боји најлепшим бојама. И старији брат Лука је увек ту да ми помогне и да ме извуче из сваке незгоде. он је ноја сигурност и подршка.

У мом свету има места за доста њих, за све драге људе. И сви они чине љубав!

Душан Ширник

Шта ми шапуће моја ђачка књижица

“ Буди се Давиде, то сам ја твоја ђачка књижица. Знаш Давиде, нисам задовољна, нисам срећна са твојим оценама.“

„Знам. Али, не знам шта ми се дешава. Стално падам, падам све ниже. Нећу моћи да упишем школу коју волим. Све знам, али ми је тако тешко да учим. А волео бих да упишем школу за војнике или да будем полицајац.

„Давиде, знаш шта хајде да се договоримо. Ако завршиш трећи разред, почни да учиш сваки дан. Ради домаће задатке. Сви твоји другари пишу, уче, мораш и ти. Ја ћу побећи од твојих оцена.“

“ Хвала ти књижице, желим да те послушам. Обећавам да ћу се потрудити“

Давид Тришић

Шта ми шапуће моја ђачка књижица

“ Време је за учење!“, неко виче и буди ме свако јутро. Наравно то је моја ђачка књижица. Правим се да је не чујем, настављам да спавам. Окрећем се по кревету. Не вреди, она је толико упорна, да на крају морам да устанем и послушам је. Наставила би она да виче, бесни, скаче по мом радном столу. Она не схвата да бих ја још мало, само још мало спавала. Устајем полако, протежем се, али она је све упорнија.

“ Ма зашто ме стално тераш да учим? Зар тако треба?“

“ Не бих волела да се на мојим странама нађе лоша оцена“, одговара она.

Питам је: “ Да ли могу да се мало више играм?“

“ Наравно, дете си. Али, никада не смеш да заборавиш на своје обавезе.“

Не могу да кажем да није у праву, али бих волела да имам више времена за игру. Да ли ми је баш све потребно што пише у књизи? Уморим се од толиког знања.

А књижица као да ми чита мисли па каже ми:“Имаћеш доста времена на распусту да се одмориш и играш. Ја ћу се тада одмарати у некој фијоци. До сада су се на мојим странама налазиле све добре оцене, волела бих да тако и остане.“

Тако  упорно говори моја књижица, она мисли на мене и моје оцене.

Андријана Митрашиновић

Марија Јовановић

Далибор Димитријевић                     Андријана Митрашиновић

Advertisements

Ostavite komentar

Objavljeno pod За родитеље, Српски језик

Израда Лапбоока

Како бих развила креативност код својих ученика и уједно обезбедила дуже задржавање наученог, одлучила сам да за неколико анализираних текстова из Читанке урадимо Лапбоок. То је у суштини фасцикла која нам помаже да организујемо информације. Задатак нам је био да креирамо мини књижицу која ће садржати све елементе анализе текста, од података о писцу, непознатих речи, издвајање главних и споредних ликова, њихових особина, плана приче, порука…

Нисам очекивала да те књижице буду савршене. Ученици су  имали  пуну слободу да креирају своју слојевиту књижицу уз одређене илустрације које прате садржаје, мапе ума, графиконе…Свака књига је постала оригинална креација ученика. Није постојао исправан или погрешан начин прављења Лапбоока. На овај начин ученици су прошли кроз неколико процеса: истраживање, планирање, креативност, презентација и евалуација.

Први Лапбоок урадилисмо заједно на часу, а затим су ученици самостално правили свој лабоок где су испољавали своју креативност и оригиналност.

Лапбоок нам дао нешто опипљиво, ученици могу да га  да покажу родитељима, пријатељима и сваки пут поново разматрају садржаје који су обрађени.

Креирање оваквих мини књига јако су примењиве и код осталих предмета, нарочито након обраде одређене теме на часовима природе и друштва, као и осталих предмета.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Ostavite komentar

Objavljeno pod Српски језик

23.март – Светски дан књиге

Ове године ученици III/1 су доста читали књиге, тако да су на овај начин усвојили велики број информација, знања и идеја које су користили при анализи тексова, код писања састава, у свакодневној комуникацји.

Ученици су прво направили листу 5 НАЈ КЊИГА, које су прочитали. На списку је било различитих наслова, као што су:

1. Кад се мој брат попео на орман

2. Заједнички цртеж

3. Роња разбојникова кћи

4. Доживљаји мачка Тоше

5. Прича о доброј метли

  zajednicki crtez  Rezultat slika za роња разбојникова кци  Rezultat slika za доживљаји мачка тоше   Rezultat slika za прича о доброј метли

Сваки ученик је представио своју омиљену књигу, узимајући у обзир следеће:

  • назив књиге и писац
  • место и време радње
  • шта је главни догађај
  • ко су главни ликови
  • један занимљив догађај
  • зашто волим ту књигу

Душан Ширник је одабрао књигу „Прича о Таталији“. Место радње је кућа у којој треба да се роди беба, а описано је време пре рођења бебе. Мени је ова књига занимљива зато што сам и ја скоро добио брата и многе ствари су се слично дешавале. Таталија је беба која треба да се роди и сви јој се радују, осим њеног брата.

Симонида Марковић је одабрала књигу „Заједнички цртеж“. Место радње је школско двориште, код клупе испод храста. Луси Зак и Ибрахим су заједно нацртали слона, жирафу, мајмуна…Занимљиво је што су цртали животиње које говоре. Мени је била занимљива ова идеја да се напише књига где животиње говоре, тако су ми биле чудне све те животиње и због тога се више пута враћам овој књизи.

Катарина Козић је причала о књизи “ Роња разбојничка кћи“. Радња се дешава у шуми у којој се налази Матисова тврђава. Главни догађај је када Роња проналази и упознаје свог брата. Сваки дан се срећу у шуми где причају о својим животима. Догађај који би издвојила је када Роња шета и наилази на гузуљце, где јој нога случајно упада у њихову јазбину. Роња се свађа са гузуљцима, али их ништа не разме, пошто чудно причају. затим среће свог брата Бирка који јој помаже да извуче ногу. Ова књига ми је занимљива, зато што Роња пролази кроз чудне ситуације.

 

Ostavite komentar

Objavljeno pod Српски језик

Поезија

РЕКА  – Катарина Козић

Док сунце пече, река даље тече.

Река је као хиљаду тачкица, у кјем горе хиљаду бакљица.

Река је као небо плава, као да увек мирно спава.

Река је и као тркач на стази и пази да никог не згази.

Река је као звезда која небом плови и стално нешто жубори.

Треба чувати реку као рођену секу.

И док ноћу спава мече, река даље и даље тече.

 

ПРОЛЕЋЕ – Андријана Митрашиновић

Пролеће, пролеће брзо нам стиже

и веселе ласте све су нам ближе.

Деца су жељна игре и шале,

а пролеће им снагу даје.

Пуне ће корпе поврћа бити,

плодова разних који ће стићи.

МИСЛИ У МОЈОЈ СОБИ-Симонида Марковић

Мисли разне кроз њу пролазе

и увек нове и лепе долазе.

Бића из маште у њу сврате

и мало се заједно играте.

У мојој соби осећам се као у сну своме

у неком свету бескрајноме.

Влада ту машта сваки дан,

чак и када си поспан.

Летиш у свет забаве и у авантуре нове.

Стекнеш тамо пријатеље нове

и чујеш младе сове.

Зове те машта, да уживаш док радиш свашта.

Када се све заврши, схватиш да десет година навршиш.

 

ЉУБАВ-Душан Ширник

Љубав је све што имаш.

Љубав су деца, љубав је сунце,

љубав су мама и тата,

љубав је и када неком ужину даш.

Љубав су бака и дека,

љубав је када те нежно пољуби сека.

Љубав је када те мама и тата нежно пољубе пред сан

и када са братом певаш цео дан.

САМОЋА – Андријана Митрашиновић

Самоћа је туга то зна свако,

кад немаш друга није ти лако.

Самоћа никоме није лака,

чак и за оног најачег ђака.

Самоћа је ипак једна пролазна ствар,

нестаје кад ти неко руку уз осмех ти да.

ОЛУЈА- Душан Ширник

Кад је напољу олуја, често нестане струја.

И онда када је мрак мене ухвати страх.

Најрадије бих се смотао под ћебе,

да не слушам како ветар гребе.

И да не гледам како муње небом лете,

јер страшно се уплаши једно дете.

МОЈА МАШТА- Марија Јовановић

Моја машта може свашта,

час сам горе, час сам доле.

час полетим у висине,

па се спустим на планине.

Баш је смешна ова машта,

понекад ме слуша, а некад ради свашта.

Моја машта мене мучи, па ми не да, да ја учим.

Моја машта велика је као цео свет,

и слатка као пчелин мед.

Моја машта је луда и шарена је као дуга.

У њој нешто свашта има, па је радо причам свима.

Баш је лепа ова машта, у њој има баш свашта.

 

Ostavite komentar

Objavljeno pod Српски језик

Дан матерњег језика

На часовима српског језика, ликовне културе и слободних активности, обележили смо данашњи Дан матерњег језика.

На почетку ученицима је исписано  на табли Матерњи језик, радећи у групи, требали су да испишу што више речи везан за овај термин. Након разговора дошли смо до закључка да је матерњи језик први језик која нека особа научи у својој породици. Неки кажу да је матерњи језик онај на којем сањамо.

Којим језицима прети опасност од изумирања? Највише су угрожени језици са малим бројем говорника од неколико стотина или десетина, и језици који припадају малим заједницама које нису цивилизоване са становишта западних стандарда и немају институције.

Шта се све губи са гашењем једног језика? Нестанком било којег језика цело људско друштво губи. Наводи се пример постојања низа лековитих биљака које су познате традиционалним културама. Ако се изгубе језици, нестаће и знање о биљкама и њиховим лековитим своствима.

Затим причамо о значају очувања матерњег језика?Учимо многе стране језике, живимо у мултикултуралној средини, али понекад запостављамо свој матерњи језик.Домаћи лингвисти сматрају да би требало више да се бринемо о српском језику, о развијању језичке културе, очувању традиције, као и да су нам потребна новија издања правописа, речника и осталих  приручника.

Затим су ученици правили постере са правописним правилима и на крају су направили један заједнички. Писање речце не , писање скраћеница, бројева…

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Активности смо завршили  са реченицом:

Читајте, пишите, говорите, мислите и сањајте на свом матерњем језику.

 

Ostavite komentar

Objavljeno pod За родитеље, Наше слике, Српски језик, Тематска настава

Добро дошли у свет песника

 

Вук Стефановић Караџић

Да би се настава приближила ученицима и учинила смисленијом и занимљивијом и како би се наставни садржаји савладали и утврдили, ученици су ове године обухваћени пријектом „ Добро дошли у свет песника„.

У  месецу октобру прочавали смо живот и рад  Вука Караџића. Ученица Катарина Козић, је проучавала Вуков живот,  детињство, младост, као и његов стваралачки рад на прикупљању народних умотворина. Такође, требала је да осмисли шта ће обући, а да одговара приближно времену у којем је Вук живео. Било је важно на временској ленти одредити у ком периоду је Вук живео и радио. Остали ученици су имали задатак да прикупе што више народних умотворина (загонетке, брзалице, пословице, ређалице, разбрајалице). Ученица Симонида Марковић је за час природе и друштва припремала како се некада живело.

Дружење смо започели гледајући презентацију, где су ученици могли ближе да се упознају са основним информацијама о Вуку, а затим је полако храмљајући ушао у одељење Вук, поздравио је ученике и сео на столицу. Прво их је питао ко је добар ђак и да ли воле да уче, а затим их је питао да ли знају сви азбуку. Причу је започео „Да ли знате када сам ја ишао у школу? Шта знате о том периоду?“ И Вук је почео да прича да је рођен на Митровдан, 1787.године, да је био слаб и болешљив и да је једно кратко време боравио у манастиру. У раној младости заљубио се у комшиницу Ружу, али због болести одрекао се љубави пошто у то време  телесни недостаци су били срамота. Говорио је о проблему са  кнезом Милошем Обреновићем који му је забранио да штампа књиге у Србији. Утицај Јернеја Копитара који је био ватрени поборник народног језика у књижевности и веома заинтересован за народне умотворине. Тако је успоставио  сарадњу и пријатељство са Копитаром, који су трајали до Копитареве смрти. Вук је издао прву збирку народних  песама, прву граматику српског језика,  речник српског језика

Да ли ви знате загонетке? Тада су ученици једно другом постављали загонетке, такмичили ко ће највише одгонетнути. Читали брзалице, ређалице…

У наставку ученица Симонида Марковић припремила је предавање о томе како се некада живело. Како је изгледало село, улице, куће, чиме су се људи бавили у прошлости, како су се облачили. Затим је ученица припремила питања за своје другаре. Како се зове наша национална обућа? Где су куповали одећу и обућу? Како се зову те занатлије? Да ли су деца ишла у школу?

На крају дана ученици су били задовољни, рекли су да им је било занимљиво што су показали и попуњавајући евалуациони листић

  • Оцените степен задовољства часом/активношћу:

2     3     4     5     6     7     8     9     10

  • Највише ми се допало:

__________________________

Драган Лукић

Месец новембар је био у знаку Драгана Лукића. Ученици су читали његове песме и краће приче, а за час је свако у разреду научио по једну песму, коју су рецитовали.

Дружење са песником смо започели певањем песме „Смеха деци“, а затим је ученица Симонида Марковић која била је у улози песника, причала о детињству, одрастању и стваралаштву које је трајало пуних шест деценија. Књиге је осећао као живе пријатеље и другове. Умеле су сатима да причају. Чинило му се као да га држе за руку и воде некуда по свету. Чинило му се као да јунаке из књига познаје као своје другове из улице и школе.

Симонида је завршила излагање Драгановим речима: „Ето, о себи знам оволико, а моје књиге о мени знају највише“

 

  

Затим су ученици из разреда рецитовали песме Драгана Лукић. Ту су се нашле многе омиљене дечије песме као што су: Зашто. Фифи, Шта је отац, Свакога дана, Учитељу, Зашто, Најтиша песма, Мамино срце, Ко се боји мрака још…

Након рецитовања ученици су правили кореографију за песму „Шапутање“.

У учионици је владала  позитивна атмосфера, ученици су били  срећни јер су упознали још једног омиљеног дечијег писца из  читанке и школске лектире.

БРАНКО ЋОПИЋ

У априлу,  ученица  Андријана Митрашиновић, припремила је све о животу још једног омиљеног писца,  Бранка Ћопића. Андријана је покушала да својим другарима дочара време у којем је Бранко живео, тако што је причала о детињству и о утацају деде и стрица са којима је живео. Захваљујући стрицу Ниџи, пред Бранком је био богати свет који је створила народна машта. Видео је змајеве, виле, дивове, јунаке, чаробњаке.Преломни догађај за Бранка је био полазак у школу.Ти први дани у школи били су занимљиви ученицима, Схвативши да доста заједничко имају са писцем.

Ученици се увек интересују како се постаје писац, у ком периоду жиовота. Бранко је сазнао да има смисла за писање од наставника српског језика, по препоруци почео је доста да чита и почиње да пише прве песме.

Да би дочарали Бранково стваралаштво, ученици су извели драматизацију „Мачак отишо у хајдуке“ Луције Тасић, по мотивима приче Бранка Ћопића. Затим су ученици анализирали текст из Читанке „Мачак отишо у хајдуке“, где су издвајали целине, особине главних јунака, место и време вршења радње, поруке и све ставили у Лапбоок који су заједно израдили.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Симонида Марковић је припремила излагање књиге „Доживљаји мачка Тоше“, са којим се пласирала у завршни круг такмичења акције „ Читам, па шта“, у организацији града Београда.

Овај дан је био доста разноврстан, испуњен различитим активностима ученика

 

Рад ученице Симониде Марковић

ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ – БРАНКО ЋОПИЋ

Ова књига ме насмејала,  пуна је авантура и зато је занимљива. У  сваком поглављу сазнавала сам све више о главном јунаку, мачку Тоши, са њим пролазила кроз згоде и незгоде. Књига почиње са Тошиним умазаним и нагризлим дневником, којег је запленио пас Жућо.То ме је мамило да даље читам, замислила сам тај тренутак како мачак седи и пише свој дневник и јако ме је интересовало шта је све у њему писало. О чему може да пише један мачак­?

Нисам одмах разумела зашто деда Триша жели мачка у џаку да баци у реку. Чак нисам ни могла претпоставити да је његов пријатељ мачак у њему. Али касније сазнајем да је мачак из млина крао многе ствари и да деда не може више да га трпи. А он као мало дете проналази разлоге за своја дела. Деда Триша је љут, грди га, жели да га казни, али не може.Занимљиво је како мачак каже да он само приђе сланини, додирне га брком и сланина нестане. Деда, како би се одморио улази у крчму „Три магарца“, на чијим су вратима нацртана два магарца. Деда се питао како су насликана два, а зове се три магарца.Крчмар је дао одговор, тако што је прошапутао, да је трећи онај који улази. Даље  позива месеца да попију заједно, па виде два месеца, земља им се љуља, оглас који дају за изгубљеног мачка.И тако кроз целу књигу, свуда наилазимо на хумор. Занимљив ми је био део који говори о необичном вашару, где се све продаје и где се могу наћи разна чуда. Осетила сам ту атмосферу, гужву. Тај део нисам одмах разумела, нисам очекивала да је у том џаку мачак Тоша, већ сам поверовала да је стварно био лав.

Један леп део у књизи је када је опасност спојила два непријатеља, миша и мачку.Како би извукао из невоље мачка, миш грицка џак и прави на њему рупу. Ту ми је занимљив разговор који воде, где миш каже да мачак буде пажљив са ноктима, плаши се. А мачак му каже да не мрда много њушкицом, јер у мраку може заборавити да му миш помаже.

Тај свет животиња ми је био много занимљив, њихов разговор, као и имена која су давали Сланинко,Брашнов, Крушкотрес Кукурузовић, Миш пророк…

Волим књиге које се завршавају срећно. На крају ове књиге јављају се сузе радоснице, деда Триша слави мачков повратак, остављамо их срећне и у пријатељству. После свих авантура , много догађаја, сви су понешто из овога научили. Мачак да не буде толико несташан, деда Триша да разуме мачка. А ја сам богатија са још једном прочитаном књигом.

 

Ostavite komentar

Objavljeno pod Наше слике, Српски језик, Тематска настава

Бранко Ћопић – 100 година од рођења

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Ученици IV/1 из мале Иванче  били су део јавног часа, који се одржао 22. 4. 2015.године посвећен стогодишњици рођења Бранка Ћопића.Обележавање јубилеја одвијало се кроз различите активности током целе школске године. Ученици су се упознавала са основним подацима из биографије Бранка Ћопића,читала његова дела из Читанке, разговарала о њима, писала саставе на сличне теме, илустовала их, драматизовала текстове и припремали програм. По речима библиотекара Слађане Галушке, овај јавни час je завршница многобројних активности у школи за обележавање јубилеја великог писца, реализованих током школске године. Оне су и део националног пројекта Оштро Перце у коме учествује наша школа. Ученици четвртог разреда читали су роман Једно другом до увета, разговарали о роману, писали краћи приказ, илустровали, износи своје утиске о прочитанаом.

На данашњем јавном часу, ученицу су сценским извођењем дочарали гледаоцима први дан Бранка Ћопића у школи, одломком из романа “ Глава у кланцу-ноге на вранцу“.

Ostavite komentar

Objavljeno pod За родитеље, Наше слике, Српски језик, Тематска настава

Савремена бајка ученика IV/1

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

 

Похађајући семинар „Развијање информационе и медијске писмености наставника и ученика – кључ за целоживотно учење“, родила се идеја да при обради бајке „Трнова Ружица“, укључим различите врсте медије.
Ученици се на почетку подстичу да размишљају о прочитаној бајци на другачији начин него што је то уобичајено и имају прилику да повежу елементе читалачке (читање и разумевање текста), информационе (проналажење потребних информација и правилно коришћење) и информатичке писмености које све заједно чине основ писмености данас. Договорили смо се да бајку прикажу на више начина: драматизацијом, кроз сликовницу и стрип, израда плаката и рекламе.
Тако се остварила корелација између више предмета Српски, Ликовно, Народна традиција, Грађанско васпитање, Слободне активности. Корелација је успостављена и са Планом рада школског библиотекара, којим је предвиђено развијање информационе и медијске писмености ученика у сарадњи са наставницима кроз часове тематске наставе.
Главни циљ је развој информационе медијске писмености кроз упознавање са различитим медијским формама, креирање и анализа медијске поруке. Развијање критичког мишљења и креативности
Договороли смо се да осмислимо модерну бајку. Значи, радња треба да се дешава у садашњем времену. Код куће ученици су исписали своје верзије бајке, а затим су у школи читали, даље износили своје предлоге. Бајка је почела полако да се рађа и да добија први облик. На почетку другог полугодишта бајка је добила коначну верзију. Улогу су подељене. Ученици су почели да увежбавају текст
Како би могли што боље да остваре своје планове и да дођу до циља, а то је представљање публици, ученици су се у овиру предмета Грађанско васпитање упознали са начином рада у тиму. Основни циљ је био: Уочавање разлике у фунционисању тима и групе, упознавање са неопходним обележјима тимског рада, стављање ученика у ситуацију да увиде предности тимског рада , начин функционисања у тиму, значајност улоге и доприноса сваког члана тима.
На часовима Народне традиције причали смо о крштењу и одећи и обући некада. Ученици су урадили пано који обухвата популарна српска имена, шта је крштење и шта је потребно за крштење. Цртали су одећу и обућу која се некада носила. На часовима Музичке културе слушали су народну музику како би неке сцене биле праћене том музиком као и музику из разних цртаћа како би одабрали најприкладнију за извођење представе..
На часовима Ликовне културе ученици су правили рекламе које су ишле између сцена као и костиме за представу и осмишљавали сценографију.
Рекламе су обухватиле:
– Прочитана су имена ученика који су учествовали на општинским и градским такмичењима
– Конкурс за израду текста и мелодије химне школе и лого школе
– Најава првог Ускршњег вашара који ће се одржати 8. 4. 2015. године у школском дворишту у Малој Иванчи
Представу је пратила адекватна презентација на зиду. Комуникација глумаца са публиком у току представе допринела је да она буде још занимљивија и другачија. Пошто се ради о савременој детективској бајци, глумци су тражили помоћ од публике у потрази за несталом принцезом, постављајући им разна питања везана за нестанак.
Након завршене представе, ученици 8. разреда су разговарали са ученицима-глумцима, где су ученици износили своје утиске о припремању бајке, потешкоће на које су наилазили, идеји како је све кренуло. Заједнички утисак да су сви уживали у припремању представе и да су задовољни првим извођењем.

КРАЉ
Представа и глума то је моје друго име. То је нешто у чему уживам. Уз сваку представу коју смо до сада извели уживао сам, али уз ову највише.
Моја улога је била веома захтевна, пошто сам био краљ. Морао сам учити веома дугачак текст. Једно две три недеље радио сам на тексту. Учитељица и библиотекарка након наученог текста, показале су ми како да се крећем на сцени и како да изговарам речи.
У почетку ми се улога није допала, имала је доста текста за учење, али ипак схватио сам да ја то могу и да та то знам. После напорних проби, дошли смо до успеха. Представу су увеличали и наши костими, тако да је све узгледало бајковито. Тако мој општи утисак, да је било феноменално.
Драган Васиљковић
АДВОКАТ
Када сам добио улогу адвоката био сам веома срећан, али у исто време и забринут због текста и улоге. На почетку, на пробама, био ми је проблем текст. Мало, по мало савладао сам и то. Али после тога наишао је други проблем, кретање на сцени. Схватио сам да је то подједнако важно као и знати текст. Мислио сам да је ту крај, али наишао је огроман проблем, већи од свих осталих, морао сам да научим да плешем. Ни на једној проби плес ми није ишао. После дугих и напорних вежби коначно сам и то савладао.
Дошао је дан и нашег првог представљања публици. Сви смо дали све од себе и одглумили најбоље што можемо. Добили смо велики аплауз.
Мислим да сам био добар. Оно што сам научио да увек треба бити упоран и дати све од себе, тако ћемо и ствари које нам у почетку делују много тешке успети да урадимо како треба.
Михаило Милетић
ВОДИТЕЉ
Улогу водитеља од првог тренутка желела сам да добијем, веровала сам да могу ту да будем најбоља. На моју срећу и добила сам је. Улогу сам спремала око два месеца. У почетку је било тешко, пошто има доста текста. Још већи проблем је био што сам на пробама добијала додатно текст и требала сам све то да спојим у једну целину коју треба запамтити. На крају успела сам и била сам задовољна у улози водитељке.
Сада често размишљам о томе како бих и ја једнога дана, у стварном животу могла постати водитељка.
Тамара Трајковић

КРАЉИЦА
Ја сам у представи била краљица. Прво сам требала добро научити текст, а затим да припремим одговарајући костим. Много сам се трудила да све прође савршено, морала сам бити гласна на сцени. Испало је добро, добила сам похвале од публике. Имала сам малу трему када сам требала да плешем на сцени, али та трма је брзо нестала.
У овој улози сам сазнала да могу и ја на сцени бити гласна и да се лепо осећам док то радим.
Марина Радосављевић
ДЕТЕКТИВ
Једнога дана, у школи смо добили домаћи да напишемо сами бајку „Трнова Ружица“ у модерном времену. Када смо прочитали наше бајке, нисмо знали чија је најбоља и тада смо одлучили да из сваке бајке узмемо најзанимљивије делове и направимо једну заједничу бајку. Било је доста улога, за све моје другаре, што ми је било посебно драго. Ја сам добио улогу дектетива. У улози је било доста текста (једва сам га научио).
Када смо кренули са пробама нисам огао да савладам сцену у Краљевству. Морао сам да улетим , да се поздравим и станем мирно као војник. Али, имам и најлепшу сцену, то је разговор у студију телевизије МТВ3 и разговор у адвокатској канцеларији.
Имали смо наше прво извођење пред родитељима, другарима и учитељимља. Њихови осмеси и дуг аплауз нам говорио да смо били доста добри.
Мени се допала ова улога, зато што сам много више сазнао о професији дектетива, о којој сам мало знао. И то ми се допало. Такође, уверио сам се да сав труд који смо уложили увежбавајући ову бајку се исплатио. Схватио сам да ништа није немогуће. Много сам срећан.

Давид Васиљковић

Ostavite komentar

Objavljeno pod За родитеље, Српски језик, Тематска настава

20. октобар – Дан јабуке

ТЕМАТСКА НАСТАВАЈАБУКА

УЧИТЕЉИ:  Ксенија Илић и Гордана Косанић

РАЗРЕД: III/1 , IV/1

НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ: Српски језик, Природа и друштво, Музика култура, Ликовно васпитање, Физико васпитање

НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: Српски језик – „Мала црвена кућа без врата и прозора“ „ Прича о јабуци“ -драматизација
„Златна јабука“, „Адам и Ева“ и „ Легенда о Виљему Телу“-препричавање
Природа и друштво – Значај јабуке у исхрани
Ликовна култура – Израда луткица за извођење представе и плаката везани за прочитани текст
Музичка култура – Обрада народне песме „Јабуке и крушке“
Физичко васпитање – Елементарне игре са јабуком
ВРЕМЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ: један хаставни дан

ТИП ЧАСА:  Комбиновани: обрада, утврђивање, стваралаштво

ОБЛИК РАДА: индивидуални облик рада, рад у пару, групни облик рада

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: вербално- текстуална,дијалошка,
илустративно-демонстративна, метода практичних радова

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Прибор за цртање и писање, припремљени текстови, пројектор, презентација

СПЕЦИЈАЛНИ ОБЛИК НАСТАВЕ: Интегративно учење

ЦИЉЕВИ: Промоција здраве хране
Пригодним текстовима, сликама код ученика освестити потребу увођења воћа (јабуке) у исхрани. Упозорити на важност здраве исхране у свакој животној доби

ЗАДАЦИ ЧАСА: Образовни – Ученици треба да увиде значај и науче у чему и какав је значај имала јабука кроз историју
Значај јабуке у исхрани
Васпитни и функционални – Оспособљавање ученика за самостално коришћење текста и издвајање битних инфорнација; Развој критичког мишљења;Код ученика развити сарадњу, пријатељство и тимски рад, позитиван однос према природи
Развој навике о здравој исхрани

1.Активност – Дружење са трећим и четвртим разредом започети најавом тематског дана, а затим утврдити шта ученици знају о јабуци ( упоредо записивати на табли, да би на крају дана поново ученике питали и утврдити које нове информације су упамтили и да ли су своје знање о овој воћки проширили

2. Активност – Ученицима пуштамо презентацију „ ЈАБУКА НА ДАН И ЛЕКАР ВАМ НИЈЕ ПОТРЕБАН“
Ученици док гледају презентацију праве белешке и записују најбитније у своје свеске
zelena-jabuka

DAN JABUKE

3. активност – 1. група Ради на припремању драматизације текста „Мала црвена кућа без врата и прозора“ – увежбавају текст приче који ће касније изводити и истовремено праве лутке за своје улоге
2. група – „Прича о јабуци“ – драматизација
Остале групе добијају текст, упознају се са садржином текста и припремају да препричају, истовремено праве плакат за своју причу
3. група Рад на тексти „ Златна јабука“
4. група “Легенда о Виљему Телу“
5. група „Адам и Ева“
6. група „Њутнова јабука“
012 010

4. активност – Музичка култура – обрада пеесме „Дуње и јабуке“ – народна песма

5. активност – Ликовна култура: израда луткица за представу и беџева у знаку јабуке – цртају јабуке као млада девојка, као старица, као деда итд….

047

6. активност – Извођење луткарске представе:

„Мала црвена кућа без врата и прозора“

„ Прича о јабуци“

039 046

033 042

7.активност– Физичко васпитање – Елементарне игре са јабукама
Плес у пару с јабуком на челу која не сме испасти
Ношење јабуке на глави -игра спретности
Једење јабуке на концу – игра брзине

060 062

065 066

8. активност – Евалуација тематског дана

Ученици су рекли:

– Данашњи дан је најлепши дан у школи, у месецу октобру

– Било је дивно, мада смо мало стрепели да ли ћемо успети да увежбамо читање текста који смо требали да глумимо.

– Од свих активности  глума ми се највише допала

– Ја ништа не бих мењао, ни додао, али бих предложио да следећи тематски дан буде везан за спорт.

– Јабуке које су учитељице купиле биле су баш слатке.

– Научили смо доста тога о јабуци што нисмо знали: здрава је и у себи садржи витамин Ц. У себи садржи 90% воде.

Има 8 000 врста јабука. Јабука испушта етилен. Најтежа јабука је тешка 1 500 грама.

Ostavite komentar

Objavljeno pod За родитеље, СОН/Природа и друштво, Српски језик, Тематска настава

ЈЕСЕН

 

Јesen je najtužnije godišnje doba. Lišće opada, kiše su duge i dosadne, vlaga se uvlači u kosti, a nebo je prekriveno beskrajnim sivim oblacima.

Ipak jesen ume da bude i lepa. Lepa i prijatna. Šume se u jesen oboje bakarnom, zlatnom i žutom bojom i sigurno nema koloritnijeg doba od jeseni.

U jesen priroda se sprema da spava. Posle besnih letnjih oluja, žege i iznenadnih provala oblaka u jesen zavlada spokoj. Jedino sve još oživi kada počnu berbe grožđa i kad se toči slatko vino.


Jesen počinje u trenutku kada Sunce, u svom prividnom kretanju tokom godine, preseče nebeski ekvator i krene na južnu nebesku hemisferu. Tog dana Sunce izlazi tačno na istoku, a zalazi tačno na zapadu; obdanica i noć su jednaki i traju po 12 sati. Taj dan se zove jesenja ravnodnevnica ili jesenji ekvinocij. Na južnoj Zemljinoj polulopti počinje proleće.

Stručno, i preciznije, dolazak jeseni se definiše kao momenat kada centar Sunčevog diska dospe u nultu deklinaciju, a rektascenzija Sunca je oko 12 sati.

Извор: http://static.astronomija.co.rs/kalendar/doba/jesen/Sta_je_jesen/Sta_je_jesen.htm

Рана јесен – Ласло Блашковић

Нaвукло небо завесе сиве,
Сунце се не смеје весело више,
трактори журе да узору њиве
пре ситне,
досадне
јесење кише.
Берба је прошла,
чардаци пуни,
клипови крупни ко злато жути,
ветар гуди на чудној струни:
дошла је јесен,
време се мути.

Jesen – Desanka Maksimović

Ide, ide jesen.
Jadne lipe mlade,
šta li će da rade!

Šta li će da rade
srebrnastosive
kraj potoka ive!

Šta li će da rade
visoke topole
kad ostanu gole!

Čim će da se brane
hrastovi u gori
kad jesen zahori!

Kad jesen zahori,
čim će da se brane
stare bukve grane!

Čim će da se brane
od jeseni stroge
šumice uboge!

  http://www.youtube.com/watch?v=UTA0UuHlu9Q         

ЈЕСЕН –  Мирослав Антић
 Јесен је скитница са косом од жутих трава.
Овај ромор у грању то је, у ствари, њен глас.
Видео сам је јучегде у врбацима спава.
Да се кладимо:’ сутра ево је и код нас.
 Ја не знам како ви,али заиста волим
кад она тако полако пре месечине стигне
и кикоће се, и врти,
и грозд ми тутне у длан.
И куцне у свако окно.
И сваком врапцу намигне.
И уопште’измотава се и ноћ и дан.
Пљуском те зачас полије па се онда извињава.
Истресе нарамак смехаи сунца пред сваком вратима.
А увече, у парку пажљиво погаси звезде кад зевне и пође да спава
и зашарени лишћем улице, баште и плотове
ко циркуским плакатама.
Над видицима облаци заставе од мокрог платна.
А у крошњама шапат свежине.Бунован. Тих.
Ветар неподшишан деда,помало блатњав и златан
звижди на раскршћима у прсте, боље од свих. 
Ја не знам како ви,
али заиста волим кад лепа рана јесен иза угла наиђе
па деци дахом косу кити и завејава.
Она је шапутање ветра
низ осунчане стазе од лишћа бакарно риђе,
и добра стара скитница са косом од златних трава.

Јесен – Добриша Цесарић

Она је ту. У тузи кише
По пољанама тихо хода,
И куда стиже у вис диже
Усплахирена јата рода.Полако пење се у брда,
А куда прође, њезин пут
Од отпалог је лишћа жут.
И у дол њиме иду крда.У језеро унесе немир,
И не видиш му више дна,
А медвјед, кога путем сретне,
Одједном зажели се сна.А када ливадма дуне
Њен вјетар, узбуне се травке.
У стрништима тужно шушти:
То поља слуте снијег и чавке.На цести увели се лист
У чуду диго: гле, ја скачем
А човјек који хода друмом
Загрнуо се огртачем.

Јесења прича – Натали Шарић

Тихо нам стижу јесењи дани
слажући поздрав по свакој грани.
Сада се приче причају тише
да би се чули шапати кише.Деца се лове по лишћу меком.
Пуно тог блага отече реком.
Сваки, ко морнар, креће на пут,
наранџаст, црвен, зелен ил’ жут.А тек кад неко спомене воће…
С јесени може га добит ко хоће.
Трешања нема, јабуке зато,
уз крушке, грожђе… вреде ко злато.Људи и деца сад вредно раде,
стакленке пуне, воћем се сладе.
Скупља се огрев, уз ватру седи…
Јесења прича сада нам следи.

Кад су ласте одлазиле – Ратко Зврко

Кад су ласте одлазиле,
поточићу дах је стао,
јоргован је сузом жутом
за ластама заплакао.Над шумом се магле виле,
на путу је ветар мео,
зец од туге целог дана
није ништа, ништа јео.Гаврану се од жалости
(ил од зиме) тресло крило …
Кад су ласте одлазиле,
све је, све је тужно било.

Ostavite komentar

Objavljeno pod Прочитај, Српски језик