Arhive kategorija: Наше слике

2.седмица пројекта: Наши локализми, наше благо

На почетку свих активности, ученици су се упознали са појмом „локализам“, разговарали смо о њиховом суштинском значењу и употреби у крају у којем живимо. Пошли смо од предавања професорке српског језика Марине Луковић да је специфичност  језика нашег села је такозвано Кановачко дуљење. То је појава у  језику да се неке речи као што су шећер, сестра, жена изговарају мало дуже него што то језичка норма дозвољава.

Ученици су имали задатак да ослушкују разговор старијих особа и да записују речи које им се чине да се не употребљавају у школи, у чатанкама, лектирама. Био је изненађујући велики број речи која је садржала њихова збирка. На часу ученици су записивали речи „локализме“ на табли, а затим направили такмичење. радећи у групама и договарајући се, ученици су покушавали да дају објашњење записаних речи. Тако је започела једна занимљива игра у којој су уживали. Следећа активност је била да ученици од записаних речи, направе реченице, а затим се те реченице приказивали адекватним цртежима. Од прокупљеног материјала направили смо речник у штампаном и електронском облику.

Doc1

https://www.flipsnack.com/B7DEFAE569B/re-nik-lokalizama-na-eg-kraja.html?fbclid=IwAR0ft80vtxSbj82F35R2VR4uEParU7W7s9-I-xMfMJgbL3_m_fBJ5JHS72g

 

 

Advertisements

Ostavite komentar

Objavljeno pod Наше слике, Правопис, Тематска настава

Пројект: А MAGICAL INTERCULTURAL FRIENDSHIP NETWORK- Mи смо чувари језика нашег народа

1. седмица пројекта- на нивоу одељења ученици су дали предлог за неколико активности везане за ову тему која нас је покренула на размишљање о значају очувања српског језика.

На почетку пројекта,  професорка српског језика Марина Лучић, је одржала предавање ученицима о настанку и развоју српског језика. Предавање је пратила адекватна презентација.

Било је ово занимљиво предавање које је заинтересовало ученике за ову тему, па су наставили сами да истражују и проналазе податке на Википедији, упознајући се са просторима у свету где се говори српским језиком.

У школи радећи у групама бавили су се следећим темама:

– Српски језик у породици словенских језика

– Почетак словенске писмености -мисија браће Ћирила и Методија

– Прва словенска писма: глагољица и ћирилица

– Значај рада Вука Караџића

– Значај очувања српског језика

– Цитати о језику

На крају рада ученици су донели неколико закључака, које су касније пренели на израду плаката, постера и завршног паноа, којег су изложили у учионици.

Истакли су да воле српски језик, јер је то језик домовине у којој живе. То је језик којим се људи око нас споразумевају. Тим језиком говоримо, пишемо, певамо, мислимо, сањамо…

Ћирилица је писмо које користимо.

Издвојили су цитате:

Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?-Речи Стефана Немање

Народ који изгуби своје речи престаје бити народ.-Речи Стефана Немање

Волимо српски језик сваког дана по мало, јер он нема никог другог осим нас.- Д. Радовић

Само су мисли просте, а језик не може бити прост.

На крају приче о српском језику закључили смо да је лепо знати језике других народа, али треба знати чувати матерњи језик. Српски језик је језик  народа којем припадамо, језик којим су се споразумевали наши преци и којим ће се споразумевати наш народ у будућности.

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar

Objavljeno pod Наше слике, Српски језик, Тематска настава

Разумевање тога како други утичу на наша осећања

18.1.2019. године одржана је друга радионица у оквиру пројекта ПРЕВЕНЦИЈА УПОТРЕБЕ ДРОГЕ КОД УЧЕНИК под називом „Разумевање тога како други утичу на наша осећања“.

Циљеви:

  • да се истражи вршњачки утицај
  • да се разумеју позитивне и негативне последице утицаја вршњака
  • да се ојачају комуникационе вештине
  • да се истражи веза између осећања и акција

1.активност: Идентификовање утицаја

Разговор са ученицима о утицајима, ко или шта утиче на њих и на одлуке које доносе. Одговоре записујемо на табли (чланови породице,наставници, медији, телевизија, музика, филмови, славне личности, рекламе…) Наглашавамо да смо ми сви под утицајем многих ствари, а да при том нисмо свесни.

2.активност: Вршњаци и вршњачки утицај

Ученици дефинишу појам „вршњаци“, а затим смо разговарали о вршњачком утицају. Радећи у групи, записују негативне и позитивне начине на које вршњаци утичу на њих.

3.активност : Осећања у различитим ситуацијама

Радећи у истим групама, користећи припремљене картице, ученици су стварали  сценарио за ситуацију у којој вршњаци покушавају да утичу на неку особу. Након приказа о свакој ситуацији смо поразговарали, зашто су доносили оне одлуке које су доносили и  шта су осећали.

4.активност: Размишљање о часу

Ученици износе кључне ствари које су научили на данашњем часу. Зашто долази до вршњачког утицаја? какав ефекат има вршњачки утицај на понашање и акције? Шта неко може да уради како би смањио негативан вршњачки утицај на минимум?

Ostavite komentar

Objavljeno pod За родитеље, Наше слике, Тематска настава

У сусрет Новој години

Обележавање Нове године обухватила је више активности које су се провлачиле кроз различите премете и то: Српски језик, природа и друштво, ликовна и музичка култура, слободне активности. Основни циљ је био обрадити, утврдити, обновити знања о новогодишњим празница кроз групни, индивидуални и фронтални рад провлачећи кроз различите предмете, задатке и активности.

1.активност: Пошто смо учествовали у међународном пројекту „Чаробна интеркултурална мрежа пријатељства“  логични наставак је био да упознамо новогодишње обичаје широм света. Сазнали смо следеће:
Историја прослављања Нове године није поуздано утврђена, али се сматра да су Вавилонци то чинили још пре 4.000 година. Римљани су такође славили Нову годину, али се њихов календар мењао са сваким новим владаром све док римски Сенат 153. године пре нове ере није „устоличио“ 1. Јануар за почетак Нове године.

Јапанци читавог децембра одржавају забаве под називом Боненкаи, којима је циљ да се оставе лоше ствари за собом и припреми се за нови почетак. Звона будистичких храмова звоне 108 пута како би отерала 108 људских слабости, а након тога се сви смеју терајући смехом зле духове.

У Бразилу је обичај да се у новогодишњој ноћи носи бела одећа за срећу и мир у години која следи. Људи који живе крај мора, могу да пожеле жељу и оду на обалу, прескоче седам таласа и баце у море цвеће, како би им се она испунила. То ће им, верује се, донети срећу и благостање у целој новој години, јер богиња мора испуњава све жеље.

У Шпанији нова срећа се призива уз откуцаје сата старе године и зрна грожђа. Уз сваки откуцај треба појести једно зрна и следећа година ће бити срећна.

У Америци је традиционално новогодишње јело лонац пиринча са црним грашком и свињетином, у који се ставља по један новчић, обичај који су са собом донели афрички робови. Онај ко пронађе новчић у тањиру биће сигурно добре среће следеће године.

Код нас је слављење Нове године започело после II светског рата, педесетих година 20 века и усталила се навика да се за новогодишњу вечеру пече прасе, кувају сарме од киселог купуса, пиремају разне пите, погаче и торте.

2. активност: Новогодишњи правопис

Празници стижу, зато се указала потреба  да се подсетимо правила писања назива предстојећих празника да не бисмо погрешили у честиткама и порукама.

Називи празника пишу се великим почетним словом, а ако је назив празника вишечлан – великим словом пише се само прва реч (осим ако је у саставу назива празника властито име). Тако се актуелни празници пишу  – Нова година, односно Божић.  Исправно је написати: Срећна Нова годинаСрећан Божић! Међутим, ако некоме пожелите срећну одређену годину, то се онда више не односи на сам празник, већ на предстојећу годину, те је исправно написати: Срећна нова 2019. година!

  • Од родитеља, бака, дека добијали смо новогодишње пакетиће. Сада купујемо новогодишње украсе и китимо новогодишњу јелку. Придев „новогодишњи” пише се малим словом.
  • Испод јелке ће Деда Мраз оставити поклоне. За време зимског распуста гледаћемо цртане филмове о Божић Бати, Ружном Пачету, и правићемо Снешка Белића.
  • Бадњи дан и Бадње вече, Божић, Богојављање, богојављенски крст, школска слава Свети Сава, Савиндан.

3.активност: Писање новогодишњих честитки 

Поред честитки које су ученици правили за другаре из одељења, ове године били су посебно мотивисани да честитке буду што лепше и разноврсније, пошто су слали новим другарима из Македоније, Хрватске и Босне.

   

4.активност: Тајни пријатељ 

Новогодишњи празници су време за јачање пријатељства и заједништва у одељењу, зато су ученици радо прихватили учешће у игрици Такни пријатељ. Сваки ученик је написао своје име на папиру и ставио у кутију. папире смо добро промешали и настао је најузбудљивији тренутак, извлачење папира са именом друга. Те недеље, до прославе Нове године,ученици су требали да буду посебно добри према особи коју су извукли и да јој направе или купе мали поклон и тако обрадују свог тајног пријатеља. Ученици су били пажљиви једни према другима и припремили су креативне поклоне.

Ученици стављају у кутију папириће са својим именом

5.активност  Новогодишње украшавање ходника школе и учионице је организовано  треће недеље у децембру. Ученици су веома радо учествовали у овој активности, сви разреди су учествовали у декорисању простора, тако је школски простор постао веселији и чаробнији, све у духу предстојећег празника.

 

6.активност: Учење песме „Кад би сви“

Ученици су желели да наставницима, родитељима и свим људима добре воље  честитају предстојеће празнике. На часу музичке културе научили су песму „Кад би сви“, снимили и поставили на друштвене мреже.

7.  активност: Новогодишња журка

31. децембра организована је новогодишња журка, посебан догађај за све ученике. Ученици су жељно чекали овај дан како би свом тајном пријатељу уручили поклон, а затим су учествововали у игрицама као што су Музичке столице и Имитације, а све наставили заједничком журком ученика свих нижих разреда. Ученици су били маскирани, нисмо бирали најуспешнију маску, желели смо да се тог дана сви лепо осећају, а и маске су биле јако лепе и разноврсне од принцеза, вила до гусара и каубоја.

 

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Ostavite komentar

Objavljeno pod За родитеље, Наше слике, Тематска настава

Наша екскурзија

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Дана 7. маја 2018.годин, реализована је екскурзија за ученике од првог до четвртог разреда, на релацији манастир Копорин, Јагодина.

Прво смо обишли манастир Копорин код Велике Плане. Ушушкан у котлини и окружен шумом, на први поглед је заинтересовао ученике. Једна прича им се посебно допала. Наиме, приликом замене подних плоча у храму у току 1977. године, у северозападном углу брода цркве, испод фреске на којој је приказан Деспот Стефан, пронађене су мошти које су биле на дну гробнице. После детаљног антрополошког прегледа, закључено је да се ради о моштима Светог Деспота Стефана. Око манастира налази се манастирски храм и звонара, као и манастирки конаци јако лепо уређени.

Затим смо наставили пут до Јагодине, где смо прво обишли Аква парк, који је забавног карактера. Ученици су разгледали базене различитих површина намењене за спортске и рекреативне активности као и  водене тобогане. Разгледање Јагодине наставили смо посетом ЗОО-врта. Ученици су могли да виде животиње из различитих крајева света, смештене на простору сличном оном у којем иначе живе. Главна атракција јагодинског зоолошког врта су тигрови  као и жирафа Јованча. У зоолошком врту се налази парк са клупицама, зеленим површинама и цвећем.

Затим смо обишли Музеј воштаних фигура, у којем су изложене фигуре најважнијих личности наше историје, науке, културе и спорта. Поред изложених фигура, представљени су и оригинални костими, оружје, макете манастира и ратне заставе. Музеј воштаних фигура оставио је јак утисак на ученике.

Остало време смо провели у излетишту Поток, где су се ученици дивили вештачком водопаду поред којег су направили велики број слика.

Ескурзија је испунила васпитно-образовне циљеве:

Савлађивање и усвајање дела наставног програма непосредним упознавањем, појава и односа у природној и друштвеној средини, упознавање културног наслеђа, као и забавни карактер.

  • У четвртак сммо били на ескурзији. Прво смо обишли манастир Копорин. Он се налази у једној шуми пуној високог дрвећа. Иза манастира је извор свете воде. На путу до извора видели смо зечеве и лабудове. Сви смо пробали свету воду. Онда смо отишли у много леп град Јагодину. Обишли смо Аква Парк дивећи се шаренилу у њему. Где год погледам биле су разне занимације за децу. У Зоолошком врту разгледали смо разне животиње. када смо стајали поред ограде Шимпанзе, деца су га имитирала, дозивала и на крају изнервирала, тако да их је пљунуо. Сви смо се смејали. Наставили смо разгледање осталих животиња. Издвојила бих кућу гмизаваца, у којој смо видели питоне, кобру, пиране…Издвојила бих и парк Поток у којем се налази прелеп водопад. Сви смо пролазили мостићем који је испод водопада. Ту смо седели, играли се и куповали сувенире. Било је дивно.                                                                                   Марија Јовановић
  • Били смо на једном прелепом месту, а то је Јагодина. Обишли смо музеј, Аква Парк, Зоолишки врт… У аква парку било је доста базена и више тобогана. У музеју смо видели воштане фигуре познатих личности и кочију стару преко сто тридесет година. Једном приликом је долазио наш чувени тенисер Новак Ђоковић који им је поклонио своју спортску опрему. У Зоолошком врту смо видели: фоку, вка, жирафу, зебру, медведа, лава, рибе, змије, папагаје, мајмуненоја, бикове и јагуаре.Било је нешто урнебесно, а то је један мајмун који је почео да ратује са нама. Опет бих желео да идем у Јагодину.                                             Јован Димитријевић
  • Сваке године идемо на ескурзују. Ове године сса својим другарима посетила сам Јагодину. Допао ми се Аква Парк где смо правили прелепе слике. Сликали смо се на лежаљкама. Слике су испале као да смо се сунчали. Сликали смо се код базена у који сам хтела као случајно да упаднем. Чиста вода ме привлачила да сам једва одолела. У Золошком врту прво смо наишли на мајмуне са малим мајмунчићима. А затим је на ред дошла и господин пљујем горила. Била је јако смешна, стално је тапшала, а на крају нас је пљунула. Нисам јој замерила, јер нас је баш забавила. Стигли смо у делу са тигровима који станују у великом кавезу који изгледа као права природа. Жирафа је мирно стајала, као да је чекала да се са нама слика. Допала ми се фока која живи у великом базену. Продужили смо до музеја у којем смо видели знамените личности, а затим смо остатак времена провели у парку са вештачким водопадом. Било је дивно, једва чекам следећу екскурзију.                                         Теодора Бабић

Ostavite komentar

Objavljeno pod За родитеље, Наше слике

Дан матерњег језика

На часовима српског језика, ликовне културе и слободних активности, обележили смо данашњи Дан матерњег језика.

На почетку ученицима је исписано  на табли Матерњи језик, радећи у групи, требали су да испишу што више речи везан за овај термин. Након разговора дошли смо до закључка да је матерњи језик први језик која нека особа научи у својој породици. Неки кажу да је матерњи језик онај на којем сањамо.

Којим језицима прети опасност од изумирања? Највише су угрожени језици са малим бројем говорника од неколико стотина или десетина, и језици који припадају малим заједницама које нису цивилизоване са становишта западних стандарда и немају институције.

Шта се све губи са гашењем једног језика? Нестанком било којег језика цело људско друштво губи. Наводи се пример постојања низа лековитих биљака које су познате традиционалним културама. Ако се изгубе језици, нестаће и знање о биљкама и њиховим лековитим своствима.

Затим причамо о значају очувања матерњег језика?Учимо многе стране језике, живимо у мултикултуралној средини, али понекад запостављамо свој матерњи језик.Домаћи лингвисти сматрају да би требало више да се бринемо о српском језику, о развијању језичке културе, очувању традиције, као и да су нам потребна новија издања правописа, речника и осталих  приручника.

Затим су ученици правили постере са правописним правилима и на крају су направили један заједнички. Писање речце не , писање скраћеница, бројева…

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Активности смо завршили  са реченицом:

Читајте, пишите, говорите, мислите и сањајте на свом матерњем језику.

 

Ostavite komentar

Objavljeno pod За родитеље, Наше слике, Српски језик, Тематска настава

Радови ученика

 

Ostavite komentar

Objavljeno pod За родитеље, Наше слике

Добро дошли у свет песника

 

Вук Стефановић Караџић

Да би се настава приближила ученицима и учинила смисленијом и занимљивијом и како би се наставни садржаји савладали и утврдили, ученици су ове године обухваћени пријектом „ Добро дошли у свет песника„.

У  месецу октобру прочавали смо живот и рад  Вука Караџића. Ученица Катарина Козић, је проучавала Вуков живот,  детињство, младост, као и његов стваралачки рад на прикупљању народних умотворина. Такође, требала је да осмисли шта ће обући, а да одговара приближно времену у којем је Вук живео. Било је важно на временској ленти одредити у ком периоду је Вук живео и радио. Остали ученици су имали задатак да прикупе што више народних умотворина (загонетке, брзалице, пословице, ређалице, разбрајалице). Ученица Симонида Марковић је за час природе и друштва припремала како се некада живело.

Дружење смо започели гледајући презентацију, где су ученици могли ближе да се упознају са основним информацијама о Вуку, а затим је полако храмљајући ушао у одељење Вук, поздравио је ученике и сео на столицу. Прво их је питао ко је добар ђак и да ли воле да уче, а затим их је питао да ли знају сви азбуку. Причу је започео „Да ли знате када сам ја ишао у школу? Шта знате о том периоду?“ И Вук је почео да прича да је рођен на Митровдан, 1787.године, да је био слаб и болешљив и да је једно кратко време боравио у манастиру. У раној младости заљубио се у комшиницу Ружу, али због болести одрекао се љубави пошто у то време  телесни недостаци су били срамота. Говорио је о проблему са  кнезом Милошем Обреновићем који му је забранио да штампа књиге у Србији. Утицај Јернеја Копитара који је био ватрени поборник народног језика у књижевности и веома заинтересован за народне умотворине. Тако је успоставио  сарадњу и пријатељство са Копитаром, који су трајали до Копитареве смрти. Вук је издао прву збирку народних  песама, прву граматику српског језика,  речник српског језика

Да ли ви знате загонетке? Тада су ученици једно другом постављали загонетке, такмичили ко ће највише одгонетнути. Читали брзалице, ређалице…

У наставку ученица Симонида Марковић припремила је предавање о томе како се некада живело. Како је изгледало село, улице, куће, чиме су се људи бавили у прошлости, како су се облачили. Затим је ученица припремила питања за своје другаре. Како се зове наша национална обућа? Где су куповали одећу и обућу? Како се зову те занатлије? Да ли су деца ишла у школу?

На крају дана ученици су били задовољни, рекли су да им је било занимљиво што су показали и попуњавајући евалуациони листић

  • Оцените степен задовољства часом/активношћу:

2     3     4     5     6     7     8     9     10

  • Највише ми се допало:

__________________________

Драган Лукић

Месец новембар је био у знаку Драгана Лукића. Ученици су читали његове песме и краће приче, а за час је свако у разреду научио по једну песму, коју су рецитовали.

Дружење са песником смо започели певањем песме „Смеха деци“, а затим је ученица Симонида Марковић која била је у улози песника, причала о детињству, одрастању и стваралаштву које је трајало пуних шест деценија. Књиге је осећао као живе пријатеље и другове. Умеле су сатима да причају. Чинило му се као да га држе за руку и воде некуда по свету. Чинило му се као да јунаке из књига познаје као своје другове из улице и школе.

Симонида је завршила излагање Драгановим речима: „Ето, о себи знам оволико, а моје књиге о мени знају највише“

 

  

Затим су ученици из разреда рецитовали песме Драгана Лукић. Ту су се нашле многе омиљене дечије песме као што су: Зашто. Фифи, Шта је отац, Свакога дана, Учитељу, Зашто, Најтиша песма, Мамино срце, Ко се боји мрака још…

Након рецитовања ученици су правили кореографију за песму „Шапутање“.

У учионици је владала  позитивна атмосфера, ученици су били  срећни јер су упознали још једног омиљеног дечијег писца из  читанке и школске лектире.

БРАНКО ЋОПИЋ

У априлу,  ученица  Андријана Митрашиновић, припремила је све о животу још једног омиљеног писца,  Бранка Ћопића. Андријана је покушала да својим другарима дочара време у којем је Бранко живео, тако што је причала о детињству и о утацају деде и стрица са којима је живео. Захваљујући стрицу Ниџи, пред Бранком је био богати свет који је створила народна машта. Видео је змајеве, виле, дивове, јунаке, чаробњаке.Преломни догађај за Бранка је био полазак у школу.Ти први дани у школи били су занимљиви ученицима, Схвативши да доста заједничко имају са писцем.

Ученици се увек интересују како се постаје писац, у ком периоду жиовота. Бранко је сазнао да има смисла за писање од наставника српског језика, по препоруци почео је доста да чита и почиње да пише прве песме.

Да би дочарали Бранково стваралаштво, ученици су извели драматизацију „Мачак отишо у хајдуке“ Луције Тасић, по мотивима приче Бранка Ћопића. Затим су ученици анализирали текст из Читанке „Мачак отишо у хајдуке“, где су издвајали целине, особине главних јунака, место и време вршења радње, поруке и све ставили у Лапбоок који су заједно израдили.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Симонида Марковић је припремила излагање књиге „Доживљаји мачка Тоше“, са којим се пласирала у завршни круг такмичења акције „ Читам, па шта“, у организацији града Београда.

Овај дан је био доста разноврстан, испуњен различитим активностима ученика

 

Рад ученице Симониде Марковић

ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ – БРАНКО ЋОПИЋ

Ова књига ме насмејала,  пуна је авантура и зато је занимљива. У  сваком поглављу сазнавала сам све више о главном јунаку, мачку Тоши, са њим пролазила кроз згоде и незгоде. Књига почиње са Тошиним умазаним и нагризлим дневником, којег је запленио пас Жућо.То ме је мамило да даље читам, замислила сам тај тренутак како мачак седи и пише свој дневник и јако ме је интересовало шта је све у њему писало. О чему може да пише један мачак­?

Нисам одмах разумела зашто деда Триша жели мачка у џаку да баци у реку. Чак нисам ни могла претпоставити да је његов пријатељ мачак у њему. Али касније сазнајем да је мачак из млина крао многе ствари и да деда не може више да га трпи. А он као мало дете проналази разлоге за своја дела. Деда Триша је љут, грди га, жели да га казни, али не може.Занимљиво је како мачак каже да он само приђе сланини, додирне га брком и сланина нестане. Деда, како би се одморио улази у крчму „Три магарца“, на чијим су вратима нацртана два магарца. Деда се питао како су насликана два, а зове се три магарца.Крчмар је дао одговор, тако што је прошапутао, да је трећи онај који улази. Даље  позива месеца да попију заједно, па виде два месеца, земља им се љуља, оглас који дају за изгубљеног мачка.И тако кроз целу књигу, свуда наилазимо на хумор. Занимљив ми је био део који говори о необичном вашару, где се све продаје и где се могу наћи разна чуда. Осетила сам ту атмосферу, гужву. Тај део нисам одмах разумела, нисам очекивала да је у том џаку мачак Тоша, већ сам поверовала да је стварно био лав.

Један леп део у књизи је када је опасност спојила два непријатеља, миша и мачку.Како би извукао из невоље мачка, миш грицка џак и прави на њему рупу. Ту ми је занимљив разговор који воде, где миш каже да мачак буде пажљив са ноктима, плаши се. А мачак му каже да не мрда много њушкицом, јер у мраку може заборавити да му миш помаже.

Тај свет животиња ми је био много занимљив, њихов разговор, као и имена која су давали Сланинко,Брашнов, Крушкотрес Кукурузовић, Миш пророк…

Волим књиге које се завршавају срећно. На крају ове књиге јављају се сузе радоснице, деда Триша слави мачков повратак, остављамо их срећне и у пријатељству. После свих авантура , много догађаја, сви су понешто из овога научили. Мачак да не буде толико несташан, деда Триша да разуме мачка. А ја сам богатија са још једном прочитаном књигом.

 

Ostavite komentar

Objavljeno pod Наше слике, Српски језик, Тематска настава

Мале олимпијске игре општине Сопот 2017.

Ученици II/1 из Мале Иванче, учествовали су на другом по реду такмичењу ученика млађих разреда у полигонима општине Сопот. Такмичењ је одржано 28.априла 2017. године у сали ОШ „Јелица Миловановић“ у Сопоту. Екипу другог разреда сачињавали су 5 девојчица и 5 дечака, они су учествовали у полигону спретности. Такмичење се спровело у виду штафете. Најбољи пласман остварио је такмичар, односно екипа, која је обавила све задатке у најкраћем временском року. Ученици другог разреда освојили су друго место у општини.

Ostavite komentar

Objavljeno pod За родитеље, Наше слике

Сокобања, април 2017.год

Ове школске године настава у природи реализована је Сокобањи у одмаралишту “Здрављак“у периоду од 17. априла до 23.априла 2017.годин.

Временске прилике нису биле наклоњене, тако да смо морали организовати активности у оквиру објекта у којем смо боравили. Ученици  су користили  базен, а затим су  организоване разне спортске активности у сали. Сваки период без кише користили смо да изведемо децу  у обилазак Сокобање и до њених најближих излетишта. Организована су два излета аутобусом, један до Озрена, други до Јошанице . Ученици су видели Жупан плажу на Моравици, водопад Рипаљка, излетиштте Борићи, излетиште Лептерија које је одушевило ученике својом лепотом.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Ostavite komentar

Objavljeno pod За родитеље, Наше слике