Добро дошли у свет песника

 

Вук Стефановић Караџић

Да би се настава приближила ученицима и учинила смисленијом и занимљивијом и како би се наставни садржаји савладали и утврдили, ученици су ове године обухваћени пријектом „ Добро дошли у свет песника„.

У  месецу октобру прочавали смо живот и рад  Вука Караџића. Ученица Катарина Козић, је проучавала Вуков живот,  детињство, младост, као и његов стваралачки рад на прикупљању народних умотворина. Такође, требала је да осмисли шта ће обући, а да одговара приближно времену у којем је Вук живео. Било је важно на временској ленти одредити у ком периоду је Вук живео и радио. Остали ученици су имали задатак да прикупе што више народних умотворина (загонетке, брзалице, пословице, ређалице, разбрајалице). Ученица Симонида Марковић је за час природе и друштва припремала како се некада живело.

Дружење смо започели гледајући презентацију, где су ученици могли ближе да се упознају са основним информацијама о Вуку, а затим је полако храмљајући ушао у одељење Вук, поздравио је ученике и сео на столицу. Прво их је питао ко је добар ђак и да ли воле да уче, а затим их је питао да ли знају сви азбуку. Причу је започео „Да ли знате када сам ја ишао у школу? Шта знате о том периоду?“ И Вук је почео да прича да је рођен на Митровдан, 1787.године, да је био слаб и болешљив и да је једно кратко време боравио у манастиру. У раној младости заљубио се у комшиницу Ружу, али због болести одрекао се љубави пошто у то време  телесни недостаци су били срамота. Говорио је о проблему са  кнезом Милошем Обреновићем који му је забранио да штампа књиге у Србији. Утицај Јернеја Копитара који је био ватрени поборник народног језика у књижевности и веома заинтересован за народне умотворине. Тако је успоставио  сарадњу и пријатељство са Копитаром, који су трајали до Копитареве смрти. Вук је издао прву збирку народних  песама, прву граматику српског језика,  речник српског језика

Да ли ви знате загонетке? Тада су ученици једно другом постављали загонетке, такмичили ко ће највише одгонетнути. Читали брзалице, ређалице…

У наставку ученица Симонида Марковић припремила је предавање о томе како се некада живело. Како је изгледало село, улице, куће, чиме су се људи бавили у прошлости, како су се облачили. Затим је ученица припремила питања за своје другаре. Како се зове наша национална обућа? Где су куповали одећу и обућу? Како се зову те занатлије? Да ли су деца ишла у школу?

На крају дана ученици су били задовољни, рекли су да им је било занимљиво што су показали и попуњавајући евалуациони листић

  • Оцените степен задовољства часом/активношћу:

2     3     4     5     6     7     8     9     10

  • Највише ми се допало:

__________________________

Драган Лукић

Месец новембар је био у знаку Драгана Лукића. Ученици су читали његове песме и краће приче, а за час је свако у разреду научио по једну песму, коју су рецитовали.

Дружење са песником смо започели певањем песме „Смеха деци“, а затим је ученица Симонида Марковић која била је у улози песника, причала о детињству, одрастању и стваралаштву које је трајало пуних шест деценија. Књиге је осећао као живе пријатеље и другове. Умеле су сатима да причају. Чинило му се као да га држе за руку и воде некуда по свету. Чинило му се као да јунаке из књига познаје као своје другове из улице и школе.

Симонида је завршила излагање Драгановим речима: „Ето, о себи знам оволико, а моје књиге о мени знају највише“

 

  

Затим су ученици из разреда рецитовали песме Драгана Лукић. Ту су се нашле многе омиљене дечије песме као што су: Зашто. Фифи, Шта је отац, Свакога дана, Учитељу, Зашто, Најтиша песма, Мамино срце, Ко се боји мрака још…

Након рецитовања ученици су правили кореографију за песму „Шапутање“.

У учионици је владала  позитивна атмосфера, ученици су били  срећни јер су упознали још једног омиљеног дечијег писца из  читанке и школске лектире.

БРАНКО ЋОПИЋ

У априлу,  ученица  Андријана Митрашиновић, припремила је све о животу још једног омиљеног писца,  Бранка Ћопића. Андријана је покушала да својим другарима дочара време у којем је Бранко живео, тако што је причала о детињству и о утацају деде и стрица са којима је живео. Захваљујући стрицу Ниџи, пред Бранком је био богати свет који је створила народна машта. Видео је змајеве, виле, дивове, јунаке, чаробњаке.Преломни догађај за Бранка је био полазак у школу.Ти први дани у школи били су занимљиви ученицима, Схвативши да доста заједничко имају са писцем.

Ученици се увек интересују како се постаје писац, у ком периоду жиовота. Бранко је сазнао да има смисла за писање од наставника српског језика, по препоруци почео је доста да чита и почиње да пише прве песме.

Да би дочарали Бранково стваралаштво, ученици су извели драматизацију „Мачак отишо у хајдуке“ Луције Тасић, по мотивима приче Бранка Ћопића. Затим су ученици анализирали текст из Читанке „Мачак отишо у хајдуке“, где су издвајали целине, особине главних јунака, место и време вршења радње, поруке и све ставили у Лапбоок који су заједно израдили.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Симонида Марковић је припремила излагање књиге „Доживљаји мачка Тоше“, са којим се пласирала у завршни круг такмичења акције „ Читам, па шта“, у организацији града Београда.

Овај дан је био доста разноврстан, испуњен различитим активностима ученика

 

Рад ученице Симониде Марковић

ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ – БРАНКО ЋОПИЋ

Ова књига ме насмејала,  пуна је авантура и зато је занимљива. У  сваком поглављу сазнавала сам све више о главном јунаку, мачку Тоши, са њим пролазила кроз згоде и незгоде. Књига почиње са Тошиним умазаним и нагризлим дневником, којег је запленио пас Жућо.То ме је мамило да даље читам, замислила сам тај тренутак како мачак седи и пише свој дневник и јако ме је интересовало шта је све у њему писало. О чему може да пише један мачак­?

Нисам одмах разумела зашто деда Триша жели мачка у џаку да баци у реку. Чак нисам ни могла претпоставити да је његов пријатељ мачак у њему. Али касније сазнајем да је мачак из млина крао многе ствари и да деда не може више да га трпи. А он као мало дете проналази разлоге за своја дела. Деда Триша је љут, грди га, жели да га казни, али не може.Занимљиво је како мачак каже да он само приђе сланини, додирне га брком и сланина нестане. Деда, како би се одморио улази у крчму „Три магарца“, на чијим су вратима нацртана два магарца. Деда се питао како су насликана два, а зове се три магарца.Крчмар је дао одговор, тако што је прошапутао, да је трећи онај који улази. Даље  позива месеца да попију заједно, па виде два месеца, земља им се љуља, оглас који дају за изгубљеног мачка.И тако кроз целу књигу, свуда наилазимо на хумор. Занимљив ми је био део који говори о необичном вашару, где се све продаје и где се могу наћи разна чуда. Осетила сам ту атмосферу, гужву. Тај део нисам одмах разумела, нисам очекивала да је у том џаку мачак Тоша, већ сам поверовала да је стварно био лав.

Један леп део у књизи је када је опасност спојила два непријатеља, миша и мачку.Како би извукао из невоље мачка, миш грицка џак и прави на њему рупу. Ту ми је занимљив разговор који воде, где миш каже да мачак буде пажљив са ноктима, плаши се. А мачак му каже да не мрда много њушкицом, јер у мраку може заборавити да му миш помаже.

Тај свет животиња ми је био много занимљив, њихов разговор, као и имена која су давали Сланинко,Брашнов, Крушкотрес Кукурузовић, Миш пророк…

Волим књиге које се завршавају срећно. На крају ове књиге јављају се сузе радоснице, деда Триша слави мачков повратак, остављамо их срећне и у пријатељству. После свих авантура , много догађаја, сви су понешто из овога научили. Мачак да не буде толико несташан, деда Триша да разуме мачка. А ја сам богатија са још једном прочитаном књигом.

 

Advertisements

Ostavite komentar

Objavljeno pod Наше слике, Српски језик, Тематска настава

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s