Teматска настава : Прошлост

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Часови тематске наставе на тему ПРОШЛОСТ реализовани су 6. 02. 2014. године у Малој Иванчи. Време реализације – један наставни дан Наставне јединице: Природа и друштво – Наше наслеђе

Народна традиција – Сеоска кућа Српски језик – Један мој предак (опис) Математика – Мерење и мере некада и сад Физичко васпитање – „Савила се бела лоза винова“ Образовни задаци:

  • Упознавање и стицање знања везаних за живот нашег народа у прошлости Стицање знања о знаменитим личностима наше прошлости Развијање језичких  и комуникацијских вештина и музичких способности Примена стечених знања о прошлости у савременим условима  Увежбавање дечије народне игре, изграђивање смисла за креативно изражавање кроз покрет, стварање навика за културном и здравом разонодом

Васпитни и фукционални:

  • Подстицање радозналости и оживљавање атмосфере из прошлости
  • Развијање естетских и етичких вредности кроз амбијент прошлости
  • Подстицање емоционалних доживљаја код ученика везаних за традицију нашег народа
  • Развијање моторичких вештина

ПРИРОДА И ДРУШТВО

 1. АКТИВНОСТ Ученици распоређени у 3 групе добијају папир који на центру има исписан појам ПРОШЛОСТ. Задатак је да испишу своје асоцијације на тај појам.

Презентовање гроздова на табли..

 2. АКТИВНОСТ Ученицима су дата краћа објашњења о данашњем раду, а да би добили што тачније и верније информације о животу у прошлости, помоћи ће нам једна бака и једна прабака које су се радо одазвале позиву да данас буду наши гости. Ученици су се упознали са гошћама и  поздравили  учитеље   који су присуствовали часу.

 – Свака група је добила теме у оквиру које ће саставити питања за гошће.

1. Група : Прича баке

бакино детињство

чиме се игрла

како је проводила слободно време

како се дружила

какав јој је био учитељ

којим занатом се бавила

како је изгледала њена свадба

2. Група: Одевање и исхрана у прошлости

Како су се одевали у прошлости

Од ког материјала је била одећа

Сазнајте називе појединих делова одеће

Шта се највише јело

Од чега се спремала

3. Група: Дечије игре у прошлости

Које су се игре играли

Од чега су биле направљане играчке

Опиши неке игре и играчке

Разговор са бакама – ученици су спремили доста питања, заузврат су добили интереснтне приче , које су их насмејале, изненадиле и одвеле много година уназад. Док су слушали, у свескама су бележили нове речи и изразе, које су употребили за писање домаћег задатка на тему „Сазнали смо из бакине приче“

3. АКТИВНОСТ

Примена знања – научили смо о прошлости

1.      Хронолошки поређај догађаје из   бакиногалбума:

свадба , школовање ,  рођење ,бака са потомцима , бака као девојка    

Ученици су донели слике својих предака, од сакупљених фотографија бирају оне које    

 ће  омогућити према догађају на њој дају хронолошки приказ одрастања.

4. АКТИВНОСТ

НАРОДНА ТРАДИЦИЈА  – на основу слика и одабраног текста, са ученицима водим разговор о изгледу сеоских кућа некада

На средини куће налазило се огњиште око кога се окупљала породица. Од намештаја имали су столице и округли сто (трпеза) на који је изношена храна. Имали су и сандуке у којима су чувани одевни предмети пешкири и простирке. Куће су осветљаване запаљеним лучем, јер су свеће од воска у то време биле скупе и коришћене су само за црквене обреде и за осветљавање у дворовима.

Примена знања

1. Преметањем слова пронађи називе старих  предмета (рад у пару): 

БРУКАУ – КУБУРА     оружје

НУБУЗ  -ЗУБУН          дуг прслук без рукава 

АНВЋЕ-  НАЋВЕ        дрвена посуда у којој се месио хлеб

АААБРТ- ТАРАБА      ограда од дасака и прућа

ЗЕЧЕ-ЧЕЗЕ                       парадна , свечана запрега на два точка

ТАЈАВ-ВАЈАТ                    омања дрвена кућица без прозора у  оквиру дворишта

КОНАВАЊ-НАКОВАЊ     припучна алатка од метала

ЖУВКО – КОЖУВ одевни предмет од коже

МАРЈА – ЈАРАМ дрвена направа која се користи за запрезање волова

Када ученици одгонетну реч, показујем слику и дајем кратко објашњење чему тај предмет служи.

Затим ученици лепе слике предмета на пано.

5. АКТИВНОСТ

СРПСКИ ЈЕЗИК – А сада ћемо описати једног нашег претка, наслов је – „Један мој предак“ Ученицима  су дате кратке инструкције за писање састава, за опис лика

Индивидуалан рад ученика

Изражајно читање написаних састава, анализа урађеног

6. АКТИВНОСТ

МАТЕМАТИКА – Сазнање о мерама старо је колико и човеков свет.Неки примитивни народи користили су необичајене мере за нас, у прашумама Бразила удаљеност између два места  су мерили по броју потока које треба прескочити, затим се појављују делови човечјег тела као мере-лакат, корак, палац…У средњем веку у Србији путевима се доста путовало и са намерницима су стизале и нова научна сазнања тадашњег света.Мере за дужину некада : стопа, нога, прст

Данашње мере за дужину: метар, дециметар, центиметар, милиметар, километар

Израда задатака које садрже мере:

1.   30mm + 17cm =       dm                       84 dm – 2 m =         dm

      6 dm + 40 cm =        m                         150cm – 1m=            dm

      750m + 500dm + …….m= 1 km

     1km – 340m=           m

2.  3m 4 dm=      dm

      4m 3 dm 6 cm=        cm

      2dm 7cm=         mm

     560cm=       dm

     140dm=       m

3. Зоран је висок 10 dm. Стефан је виши од њега за 40 cm, а Мирко је за 20 cm нижи од Зорана. Израчунај висину сваког од њих.

7. АКТИВНОСТ

ФИЗИЧКА КУЛТУРА – Сви ученици прво формирају једно веће, мешовито, отворено коло, држећисе за руке доле и понове 1-2 пута заједно уз певање и уз музику научено коло „Савила се бела лоза винова“. Ученици се поделе у више група које заузму место у слободном простору вежбалишта и увежбавају научено коло да га као група играју  складније и лепше изведу.

8. АКТИВНОСТ

Лепљење радова на пано  и завршна игра у групи, ко ће брже наћи парове? Затим следи евалуација часа, ученици су записали своје утиске о протеклом дану у свесци. Било им је занимљиво, другачије, задовољни су, јасније им, разумели су , свиђају им се данашње активности, било је доста активности и не може да одабере која је најбоља- била су запажања ученика

НЕКАД                      САД

-грамофонска плоча

– грамофон

– фењер

– млин за кафу

– фото апарат

– перо за писање

– телефон

– метла

– писаћа машина 

-неонка

– миксер

– усисивач

– мобилни телефон

– касетофон

– дигитални фото-апарат

– налив перо

– компјутер

– Ц Д

  САЗНАЛИ СМО ИЗ БАКИНЕ ПРИЧЕ

1.

   На часу су нам биле две баке да нам причају о прошлости и давним данима, нама тако далеким. Mного тога сам сазнао. Било ми је занилљиво када су причале како су се играле луткицама направљене од разних крпица. Омиљене игре су биле КЛИСЕ и ЂУЛЕ.

   Ишле су за белу недељу маскиране од куће до куће и скупљале најчешће јаја, мада је ту било и сланине и сувог меса.

   Јели су качамак, проју, цицвару, савијачу, а од слаткиша пуслице и ванилице.

   Када су се удавале на свадби возиле су се у фијакеру, нису имале венчанице као сада, него су саме шиле од платна, а богатије младе од свиле.

   Ишле су на прела, где су млади скупљали танке суве гране и увече палили ватру, уз коју се сви веселе и стари и млади. Обично су ту упознали своју прву љубав.

   Ово је за мене било једно велико искуство као и за моје другове. Сви смо пажљиво слушали и замишљали то време далеко иза нас.

Драган Васиљковић

2.

   Приче које су причале баке у школи биле су много занимљиве. Пажљиво сам слушао када су причале шта су некада јеле, а највише да су јеле из дрвеног чанка, који се стави на средини стола и сви укућани једу из њега.

   Играле су се луткицама које су правиле тако што узму крпе па шију сукњице, а дечаци су узимали једно дуже и једно краће дрво и ставе камен и онда га ударе и оно одлети у вис, па га ударе да што даље одлети.

   Младе су шиле саме венчаницу од белог платна, а младожења купи платно и носи шнајдеру да му сашије.

   Вашари су били велики и није било рингишпилам већ се играло коло. И она девојка која више пта игра до коловође била је најлепша девојка.

   Највише ми се свидела прича о лечењу у давнини. лечили су се комовом ракијом и лековитим биљкама.

Стева Секулић

3.

   Доста тога сам сазнала од бака које су биле код нас у школи. Приче су им биле много занимљиве. Сазнала сам да су лутке правили од крпа и лопте крпењаче и тако се играле. На ногама су сви носили опанке. Куће су биле необичне, под од земље, а зид од дасака и блата. под су чистили, тако што га прво поквасе, па онда метлом чисте. Куће су осветљавали жишком, а касније фењером и лампом. Жижак је тканина натопљена машћу и она се стави у неку посуду, запали и тако светли.

   Сви у кући су јели за округлим столом на средини просторије и то из једне посуде. Тањири, кашике били су дрвени и једном недељно су их искувавали да би се добро опрале.

   У то време у селу није било доктора, већ су се лечили народним лековима, ракијом, сирћетом, трицама које су стављали када неко има температуру.

   Највише ми се допала прича о прелу, сви су се окупљали, певали су и дружили.Палили су ватру, где су често пекли кромпир и млад кукуруз.

Тамара Трајковић

Advertisements

Ostavite komentar

Objavljeno pod Тематска настава

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s