Марко Краљевић и бег Костадин

ПРЕЗЕНТАЦИЈА

Марко Краљевић и бег Костадин-народна песма

Краљевић Марко је највећи јунак у српском уметничком памћењу. Иако као историјска личност није имао великих заслуга, народни уметници су у многобројним песмама баш њему приписали појачане и добре, али и лоше српске народне особине. Марко је највећи и најјачи. Он у низу предања с лакоћом чупа дрвеће, подиже непомерљиво камење, цеди суву дреновину, сабљом пресеца стене. Од земље коју отреса са својих опанака настају читава брда.

У народним песмама Марко живи као слободни путујући витез. Штити потлачене и понижене, руши силнике, другује са јунацима и вилама. Признаје врховну власт турског султана, али му се често и противи. Праведно суди у споровима у које је укључена његова породица и уме да призна да је наишао на бољег јунака од себе. Не раздваја се од свог коња Шарца и свог „шестоперог“ буздована, од којег сви стрепе. Синовски је одан својој мајци Јевросими, али никако да се ожени и смири у свом граду Прилепу (садашња БЈР Македонија). Инати се, заподева свађе и двобоје, надмеће се са другим јунацима, учи неправедне памети, без прекида скита по балканским шумама и горама.

Историјски Марко Мрњавчевић пострадао је 1395. у бици на Ровинама борећи се на турској страни против влашког војводе Мирче. Остало је забележено да је пред саму битку рекао: Ја кажем и молим Господа да буде хришћанима помоћник, а ја нека будем први међу мртвима у овом рату.

Краљевић Марко у народној песми није пострадао од људске руке, већ је умро природном смрћу. Сахрањен је на Светој Гори „без белега“ – да се душмани не свете мртвом јунаку.

Неки од народних уметника нису могли да се помире са Марковом смрћу и оставили су га живим до дана данашњег. Кажу: Бог је некаквијем чудним начином пренио и њега и Шарца у некаку пећину, у којој и сад обојица живе.

И заиста се чини као да је Краљевић Марко још увек жив – у епској поезији и баладама, али и у историјским и митским предањима; помињу га пословице и изреке, па чак и шаљиве приче. Осим у српску традицију, ушао је и у усмену традицију свих јужнословенских, па и осталих балканских народа.

Извор: Српски код

marko-kraljevic4871

Advertisements

Ostavite komentar

Objavljeno pod Српски језик

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s