Народне умотворине

Народне умотворине обухватају: песме, приче, бајке, басне, загонетке, пословице, питалице, брзалице, разбрајалице…зову се народне јер их је створио народ, односно талентовани људи из народа чија имена обично не знамо. Зашто их зовемо умотворине?  Зато што их је створио човеков ум, памет.

Вук Стефановић Караџић има велике заслуге што је сакупљао и први записивао народне умотворине. Све до тада оне су се само усмено преносиле. Вук Стефановић Караџић 1787-1864 рођен је у селу тршићу код Лознице. Као дечак је чувао стоку у родном селу, односно уз малу помоћ других сам је учио да чита и пише.
Путујући по народу, Вук је сакупљао народне песме, приче и остале умотворине. Уз то, он је творац азбуке којом се ми данас служимо. Вукове познате речи су:“Пиши као што говориш, а читај као што је написано“

Загонетке

Загонетка је врста народних умотворина којом се нешто загонета, тј.постави задатак, односно питање, а одговор треба наћи. Загонетке обично траже досетљивост оног ко их одгонета.

1. Највише зна, а најмање говори.

  2. Без коре уђе, са кором изађе.
3. Друге зове, себе не чује.
4. Свему свету један тањир доста.

Пословице
Пословице су сажете изреке. Обично изражавају неку мудрост, истичу неки савет, неку поуку. Зато се каже да су пословице поучне. Оне су настале веома давно, када писменост није била проширена у народу. Кратке су сажете и лако се памте.
Боље је пријатељ близу него брат далеко.
Боље је своје јаје него туђа кокош.
Боље је не обећати, него реч не одржати.
Вук длаку мења, али ћуд никада.
Где нема рада, ту невоља влада.
Више ваља грам памети, него сто ока снаге.
Људи се не мере пеђу, већ памећу.
Мудром јунак коња води.
Онолико знамо колико умемо и у памети имамо.
Ум царује, снага кладе ваља.
Што снага не може, памет учини.
Брзалице

Брзалице су речи и реченице тешке за изговор, треба их брзо изговорити, да се не погреши, циљ им је да забаве.

Раскиселише ли ти се опанци?

Одосмо у котлокрпа,

кад котлокрп котле крпи

са својих девет котлокрпића,

а стара им котлокрповка

котлокрпавим котлима воду носи.

                                       Лежи куја жута украј жута пута…

Црн јарац, црн трн-црн брсти трн…

Разбрајалице

Разбрајалице су речи које се изговарају при разбрајању у дечијој игри, често без одређеног смисла и повезаности, или веселе песмице које одређују на кога је ред да жмури, трчи…

Енци, меници, на каменци,

Тамо кују дванест деци;

Ин, пин, чарапаин, чараупе,

 једи супе баш ти!

        Бумбар делипар

          Сео цар на кантар,

            Жарипан, пеливан ,

                Мерили га по вас дан,

Паде, па се скљуси

И рече му –ту си.

Обичајне песме
Обичајне народне лирске песме везане су за најзначајније догађаје у људском животу: рођење, женидбу, удају, смрт. Према томе који догађај приказују могу бити:
успаванке, сватовске и тужбалице.
У успаванкама се изражава љубав, нежност и топлина, жеља за здравље и срећну будућност детета.
УСПАВНКА
Санак иде уз улицу,
Води Јова за ручицу.
Санак, Јову говораше:
„Ходи, Јово, у бешику:
Да се санка наспавамо,
И ујутру подранимо
И водицу донесемо,
Нашу мајку одмјенимо“
Сватовске су пратиле свадбене свечаности: просидбу и прстеновање, боравак у невестиној кући, опроштај с родитељима, путовање и долазак у младожењину кућу.
Кад полазе сватови по девојкуМолила се млада Петра мајка
Старом свату и вјенчаном куму:
„Заран нама снаху доведите,
У њедрима јаснога мјесеца,
Да огрије б јеле дворе наше!“
Image (8) Image (9)
Image (10)Image (42)
Image (24)
ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ:

Advertisements

1 komentar

Objavljeno pod Српски језик

One response to “Народне умотворине

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s