ЗАВИСНОСТ ЖИВИХ БИЋА ОД СРЕДИНЕ У КОЈОЈ ЖИВЕ

Жива бића насељавају сваки кутак наше планете. Да би опстала, морају да се прилагоде условима живота у одређеној средини. Кажемо да су прилагођена средини, када могу лакше да дођу до хране и воде, да се заштите од разних непријатеља (оних који се њима хране), да привуку јединке супротног пола и оставе потомство. Жива бића се прилагођавају средини на разне начине: изгледом и грађом тела, бојом, посебним способностима и вештинама…

Змије нису љигава створења већ им је кожа сува и прекривена крљуштима. С времена на време мењају кошуљицу одбацујући је у целини тако да се често може наћи у природи. Мењање кошуљице почиње од главе и змија излази из ње увијањем тела и скине је као што се скида гумена рукавица са шаке.
images   попис

Камиле су највеће животиње пустиње. Оне се веома добро сналазе у безводним пределима. Имају дебело крзно које их штитиод врелих дана и хладних ноћи. Имају дебела двопрсна стопала која им помажу да се лакше крећу по растреситом песку или шљунку. Могу да затворе ноздрве када се крећу по пешчаној олуји као и да дугим трепавицама заштите очи, Највећа способност им је што у свом телу могу да задржавају воду. Оне се не зноје и не губе течност. Воду коју губе из ноздрва слива им се у уста, па ни тада не губе воду. Дуго могу да издрже без воде, али тада губе на својој телесној тежини. Врло брзо надокнађује изгубљену течност. Брзо и из једног пута може да попије 57 литара воде. У њеним грбама се не налази вода већ масне резерве које се криве и омлитаве како се троше.

image_10

Кактуси су биљке прилагођене животу у пустињама. Понекада у пустињи падне много кише и то у једном дану, а понекада наступи дуг сушни период. Да би преживели кактуси су развили посебан начин скупљања и складиштења воде. Имају корен дубоко у земљи, који се шири на све стране и упија сву расположиву воду. Сакупљену воду чува у меснатом стаблу. На стаблу имају посебну опну која спречава испаравање воде. Када киша падне стабло набубри, али се постепено са топлим времено смањује, јер троши залихе воде. Тако кактус може да преживи две године.

images

Боја или шаре на крзну уско су везане за начин живота неке врсте. Пошто већина животиња не разликује боје већ види црно – бело, боје крзна се углавном крећу од жућкастих до мрких и сивкастих. Једино веверице и неке врсте мајмуна могу да разазнају боје и њихово крзно може да буде јасних боја. Боје крзна стапају се са околином у којој животиње живе и чине их мање уочљивим и на тај начин штите их од нападача. Боја крзна упозорава нападача да има посла са животињом која зна да се брани.
Шта мислите, зашто морске звезде имају такав облик? Он им омогућава да се обавију око плена, хватајући га са свих страна.

попис

Кљун колибрија је танак и дугачак (попут сламчице), па њиме може лако да усиса нектар сакривен у унутрашњости цвета. Такође, да би могли да се одржавају у вадуху док скупљају цветни нектар, срце и крила колибрија раде изузетно брзо, па изгледа као да лебди испред цвећа. Грађа крила колибрија је таква да он може да лети и уназад. Колибрији су најмање птице на свету. Осим величине, њихова главна специфичност је способност лебдења, летаења у месту. Док се хране цветним некртаром лебде над цветом машући крилима великом брзином, (70 пута у секунди), што им омогућава да се не померају. Оваква крила му омогућавају да лети уназад. Услед такве брзине она производе звук који је сличан лету инсеката. Пошто се храни цветним нектаром, кљун и језик му је прилагођен да њиме може да дохвати нектар који је смештен дубоко у цвету, а и цветовима је колибри потребан као опрашивач.

попис

Корњаче спадају међу најстарије животиње које су се најмање промениле од давних времена. Имају оклоп из којег им вири глава, реп и ноге. Могу потпуно да се у њега увуку а неке корњаче имају и поклопац којим затварају свој оклоп. Тај њен оклоп (љуштура) је омотач чврст као кост, који је са спољашње стране обложен рожнатом материјом као што су код људи нокти. Горњи део оклопа је срастао са леђима, раменима и куковима, па је тело корњаче врло круто и једва се креће. Корњаче немају зубе већ рожнате вилице оштрих ивица којима секу и чупају храну. Копнене корњаче се углавном хране биљкама, а барске корњаче месом разних малих животиња, али и морском травом и алгама.

попис

Јелен је биљојед који живи у крдима у хладним жумовитим пределима. Да би открили непријатеља и повукли се на време користе чуло мириса, слуха и вида. Мужјаци имају велике гранате рогове на врху главе, величина рогова указују на старост јелена и њихов статус у крду. Рогови сваке године отпадају и следеће поново израстају. Осим рогова на лицу имају мирисну жлезду из које цури мирисни секрет и привлачи женке и опомиње друге мужјаке да нису добродошли. Роговима које уплету, јелени се гурају напред – назад, све док један не расплете рогове и побегне као поражени. Победник га не јури већ остаје на том месту да штити крдо и, по правилу, он се пари са женкама које се не брину који ће од њих бити победник. Да би постигао пуну зрелост, потребно је да прође 5 година. Годишње рађају само једно младунче које одмах стане на ноге, али га мајка у прво време скрива у жбуњу.

images

Биљке се својим облицима листова прилагођавају и штите од разних видова исушивања и бране се. Као што игличасти листови четинара омогућавају да што боље поднесу снег и лед у хладним подручјима. Или, као што биљке месождерке имају посебно прилагоћене листове којима лове инсекте. Биљке пузавице као што су неке врсте грашка имају листове прилагођење пузању и хватању за усправне подлоге.

Велики број дивљих животиња штити се од нападача камуфлажом – њихова боја је таква да се стапа са околином у којој живе, па они који их лове не могу да их спазе. С друге стране, грабљивцима (онима који лове) камуфлажа помаже не само да се заштите од својих нападача, већ и да остану непримећене када се приближавају свом плену. Шампион камуфлаже је инсект који живи у тропским шумама, кога је готово немогуће разликовати од листова биљака којима се храни. И жабе су веште у камуфллажи .Неке животиње камуфлирају се тиме што су њихова кожа или крзно неравномерно обојени – туфне или пруге им помажу да се стопе са шаренилом околине.

Посебна врста камуфлаже је када животиња подражава облик, боје или шаре неке друге живитње која је опасна (нпр. отровна или има жаоку) или непријатног укуса. На пример, једна безопасна врста муве изгледа као оса, па је њени непријатељи (попут вилиног коњица) избегавају. У циљу скривања од непријатеља, неке животиње су врло тихе и скоро непомичне.

Зимски сан или хибернација, врста је сна или умртвљености у коме неке животиње проведу зиму. То су најчешће мање животиње које се хране инсектима или другом храном које нема током зиме. Неке животиње се одселе, мигрирају пре зиме, али гмизавци и водоземци се током зиме повлаче у хибернацију. Њихова температура тела зависи од спољашње средине и када почну хладнији дани температура њиховог тела пада, па се њихов организам успорава: дисање, рад срца. Постају умртвљени и не крећу се и не користе енергију. На тај начин не постоји могућност да се смрзну. Чак и рибе спавају на дну реке као што и кит – ајкула спава на дну мора. Пужеви се такође заштите на неком месту где хибернирају. Увуку се у своје кућице и преко отвора на кућици навуку танку опну која их штити од хладноће. Лептири и бубамаре се групишу и завлаче у уске просторе како би ту провели зиму. Мрмоти, слепи мишеви и шумски јеж иако нису хладнокрвне животиње западају у зимски сан.

images   попис

Сви зимски спавачи се преко лета хране обилније да би у телу створили наслаге сала и масти које ће им пружати енергију током зимског сна. Пошто су прилично нагојени и дебељушкасти утонули у сан, неће им сметати да изгубе телесну тежину током сна.

Хрчци у своје јазбине складиште храну, па се током зиме повремено буде и једу. Пухови се током хибернације склупчају тако да обавију реп око себе, само једним малим делом кичме налегну на тло, а стомак им је окренут на доле. Тако се најмањим делом тела излажу хладном ваздуху. Они више од половине свог живота проведу у оваквом положају и сну.

попис   ПУХ

Јазавци и медведи не западају у право стање хибернације, јер њихов организам ради на нормалан начин. Знамо да се птице селе у топлије крајеве, још на крају јесени. Постоји једна једина врста птице која запада у стање хибернације. То је легња са запада Северне Америке.

ptice_wiki

Даброви су сисари (глодари) који живе крај воде, обично у близини шуме. Од свих животиња они највише мењају своју околину. Даброви граде бране преко потока и речица. Својим великим, оштрим зубима секу стабла и гране дрвећа. Брану праве од дрвета које су оборили, блата, камења и шибља. Уз брану се обично налази и дабров брлог – простор у коме он живи и чува храну (брлог направљен од грања и густог блата може достићи и висину одраслог човека).

попис
Даброви су добри пливачи и доста времена проводе у води. Имају тело издуженог облика и и пљоснати реп, крзно отпорно на воду и шапе са пловним кожицама. Зато су добро прилагођени животу у води. Хране се воденим биљкама. Када се уплаше, даброви роне и ударају широким репом о површину воде. Тако упозоравају остале даброве на опасност.
Због дугог и меког крзна које је веома вредно, људи га радо лове. Даброва има мало у свету и зато су проглашени заштићеном врстом.

попис    images

Advertisements

Ostavite komentar

Objavljeno pod СОН/Природа и друштво

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s