Мали кућни правопис или правила писања

Мали кућни правопис
или
правила писања

ВЕЛИКО СЛОВO

НЕ пиши великим словом све делове вишечланих назива институција, организација и компанија:
НЕ Матица Српска,
НЕ Филозофски Фaкултет,
НЕ Међународни Монетарни Фонд,

НЕ пиши великим почетним словом све чланове вишечланих назива уметничких дела, телевизијских и радио емисија, називе новина и часописа:
НЕ Породично Благо,
НЕ Вечерње Новости
НЕ Благо Цара Радована

НЕ пиши великим почетним словом све чланове вишечланих адреса:
НЕ Улица Пролетерских Бригада,
НЕ Обилићев Венац;

НЕ пиши великим словом дане у недељи и месеце у години, јер они немају статус властитог имена:
НЕ у Недељу, 10. Маја.

НЕ пиши великим почетним словом елементе страних презимена де, ди, ду, ле, ла, ван, уколико им претходи лично име:
НЕ Брајан Де Палма
НЕ Лудвиг Ван Бетовен
НЕ пиши великим почетним словом придеве изведене од географских имена и имена нација:
НЕ скок Британске фунте
НЕ курсеви Шпанског језика

НЕ пиши великим почетним словом изведенице од личних имена и презимена:
НЕ овогодишњи Нобеловци
НЕ волим Спилберговске спектакле

НЕ пиши великим словом придеви са наставком – ски:
НЕ Његошевски стил

НЕ пиши великим словом називе за ознаку расе:
НЕ Белац
НЕ Црнац

НЕ пиши великим словом именице које означавају припадника неког идеолошког или политичког покрета, учења или правца у науци и када су изведене од властитих:
НЕ Аристотеловац
НЕ Вуковац
НЕ Илирац
НЕ Кантовац

ПИШИ великим словом имена народа, држава, градова, села, имена становника изведена од ових имена, присвојне придеви изведени од њих наставцима –ов, -ев, и –ин:
Србин☺
Французова идеја☺
Сплит☺
Сплићанка☺

ПИШИ великим словом сваку реч у властитим именима села, градова, држава која су саствљена од више делова:
Славонски Мост☺
Сједињене Америчке Државе☺
Северна Америка☺

НАЗИВИ ОРГАНИЗАЦИЈА, ДРУШТВА, УСТАНОВА, КОНФЕРЕНЦИЈА

У називима организација, друштва, установа, конференција и конгреса само се прва реч пише великим словом, а од осталих оне које су саме по себи властито име:
Удружење књижевника Србије,
Радикална странка,
Демократска странка Србије,
Али, ако се из читавог назива узме само најзначајнија именица из тог назива тада се она пише великим словом:
члан Академије у Београду (мисли се на Српску академију наука)

Ако се не мисли на неку одређену установу, већ више таквих установа пише се мало слово:
Сви наши универзитети имају више факултета

У називу иза редног броја не пише се велико слово, јер у таквим примерима бројка замењује прву реч:
III конгрес Социјалистичке партије Србије;

ОСЛОВЉАВАЊЕ СА «ВИ»

Уобичајено је да се и појединци у личном обраћању ословљавају са ВИ. Ту заменицу као и присвојну Ваш пишемо великим словом;
Обично је Ваш и у оквиру формула :
Ваша светости, Ваша екселенцијо
Може се писати и:
Његова светост, Њено величанство
Његова светост патријарх

 Али када пишемо некој установи или се у писању обраћамо већем броју људи те заменице пишемо малим словом;

ТИТУЛЕ

Именичке титуле и звања писати треба малим словом и уз име и када име изостане:
патријарх, папа, председник, краљ, краљица, екселенцијо величансство

СПОЈЕНО И ОДВОЈЕНОГ ПИСАЊА РЕЧИ

Не пиши одвојено префиксе и префиксоиде од основе:

НЕ не пушач
НЕ не постојећи
НЕ не потписивање
НЕ против вредност
НЕ есктра профит
НЕ ултра модеран
НЕ ауто биографија НЕ мини самит
НЕ мега бенд

НЕ пиши одвојено елементе речи које се састоје од две основе:

НЕ жиро рачун
НЕ кино сала
НЕ крими роман
НЕ порно филм
НЕ сито штампа
НЕ фотокопир апарат

НЕ пиши одвојено делове транскрибованих енглеских сложеница, јер оне у српском чине једну формалну и садржинску целину:
НЕ фер плеј
НЕ џет сет
НЕ мејк ап

НЕ пиши одвојено подређене придевске сложенице изведене од устаљених спојева «придев + именица» јер оне чине једну формалну и садржинску целину:
НЕ дневно политички од «дневна политика»
НЕ научно фантастичан од «научна фантастика»

НЕ пиши одвојено напоредне и супростављене именске и придевске сложенице, јер оне чине једну формалну и садржинску целину:
НЕ Радио телевизија Србије
НЕ Природно математички факултет
НЕ културно уметнички програм
НЕ америчко ирачки сукоб

НЕ пиши одвојено удвојена лична имена и презимена:
НЕ Марија Рашета Вукосављевић

НЕ пиши одвојено облике глагола «бити»:
НЕ би смо, би сте

ДАТУМИ и БРОЈЕВИ

датуми
Пише се 21.12.2004. или 21.маја 2004. (није неопходно иза последњег броја додавати реч «година» или «год. »)

Између имена места и датума увек се пише зарез: Београд, 25. VI 1971.

бројеви
Редни бројеви се пишу са тачком:
на 2. спрату, 40. председник САД, место у 17. реду, 6.јуна 1944. године.

Тачка се изоставља ако непосредно иза редног броја долази још неки знак интерпункције: примедбе на 3,4,11,14. страни.

Тачка се пише и између броја сати и минута: нпр. 9.30, 11.15 итд. Не сме се у тим ознакама употребљавати зарез.

У примериме 30-годишњи, 12-месечни пише се цртица, а не тачка.

ТРАНСКРИПЦИЈА

Туђа властита имена пишу се у српском стандардном језику на два начина:
1. прилагођено писање (применљиво је у латиници и ћирилици: Минхен, Шекспир – Minhen, Šekspir. Oвај тип се користи ради што природнијег уклапања у домаћу реч, а уобичајено се користи у писању ћирилицом. Само изузетно се у ћириличком тексту понеко име може навести у изворној латиници (када не можемо сазнати како се чита и преозвучава). Ако се таквом имену додаје наш наставак он се одваја цртицом: Huet-а. У латиници, ако се аутор определио за изворно писање наставци се не одвајају цртицом. Ако у тексту постоји потреба да се предочи и како се неко страно име изворно пише најбоље је допунити текст навођењем изворног лика у подбелешкама (фуснотама), у загради иза имена или у индексима на почетку односно на крају рада.
2. изворно писање ( применљиво је само у латиници: Shakespeare). Сврха је изворног писања аутентичност преузетих имена, а користи се уобичајено у писању латиницом.

РЕЧЦА НЕ

УВЕК ОДВОЈЕНО од глагола
• Не волим да читам књиге, али волим да слушам музику
• Не сањам ружне снове

УВЕК ЗАЈЕДНО са именицом, придевом (стоји уз именицу о објашњава је – неуморан радник) и прилогом ( стоји уз глагол и објашњава га – неуморно радећи)
• Недруг (лош друг)
• Неуморан
• Неуморно

Али правило не би било правило да нема и изузетака: НИСАМ, НЕЋУ и НЕМОЈ нису се прeдали законима, дубоко утемељени у традицији поносно су везали НЕ уз себе ( овде није било лако рећи не ) мимо осталих глагола.

СКРАЋЕНИЦЕ

Опште скраћенице

a) иза којих се пише тачка – настају писањем само почетних слова речи или почетних и слова из средине речи: т. (тачка), г. (година и господин), л. (лице), н. е. (нове ере), т. г. (текуће године), в. д. (вршилац дужности), бр. (број), и др. (и други, и друго), проф. (професор), инж. (инжењер; никако инг. јер кажемо инжењер, а не ингењер), итд. (и тако даље).
b) иза којих се тачка не пише – скраћенице које означавају мере метричког система: л (литар), м (метар), мм (милиметар), као и скраћенице које настају састављеним писањем само првог и последњег слова или првог слова и краја речи: др (доктор), мр (магистар), гђа (госпођа), гђица (госпођица), Бгд (Београд), Згб (Загреб).
Читање: Овакве скраћенице читају се обично као потпуне речи. Дакле, изговорни лик записане реченице, на пример: Скупу је присуствовао и проф. др Марко Марковић биће: Скупу је присуствовао и професор доктор Марко Марковић.

Верзалне скраћенице (акроними)

Чине их почетна слова вишечланих назива.
a) Које се пишу великим словима, без тачака и размака међу словима:

1. Непроменљиве, које не добијају падежне наставке – не мењају се по падежима: СРЈ (Савезна Република Југославија), РС (Република Србија и Република Српска), САНУ (Српска академија наука и уметности), ЦАНУ (Црногорска академија наука и умјетности), СКЗ (Српска књижевна задруга), ЛМС (Летопис Матице српске) – из СРЈ, од САНУ, у СКЗ…
Читање: као да су све речи које представљају у потпуности написане.

2. Променљиве, које се пишу великим словима без размака у писању, али у промени, најчешће, добијају падежне наставке: од ЈАТ-а, по ЈУС-у, у БИГЗ-у, из НАТО-а, из НОБ-а. То су скраћенице које обликом одговарају нашем језику и читају се тако како су написане: од „јата”, по „јусу”, у „бигзу” итд. У исту групу спадају и оне скраћенице које се лако читају по абецеди: у ПТТ-у, из ММФ-а итд. а читају се према именима слова латинице: у „пе-те-теу”, из „ем-ем-ефа”, или као да је написана пуна реч, тј. назив: из Међународног монетарног фонда.

ПРАКСА:

1. Све сложене скраћенице које својим саставом подсећају на наше обичне речи (СИВ — слично: див, лив; СОШ — слично: кош; ЈАТ — слично: брат итд.) треба да у писању (разуме се, и у говору) иза цртице добију одговарајући падежни наставак (ЈАТ, ЈАТ-а, ЈАТ-у итд.), јер је то у духу нашег језика, а падежни наставак не само да олакшава него некада и у потпуности омогућује споразумевање.

2. Падежни наставак боље је писати и уз скраћенице које се лако читају по абецеди (ПТТ — „пе-те-те”, из ПТТ-а — из „пе-те-теа”, ММФ — „ем-ем-еф”, из ММФ-а — из „ем-ем-ефа” и сл.). А, свакако, мали је број скраћеница које се на овај начин не могу лако прочитати, изговорити.

3. У писању скраћеница и њихових падежних наставака ваља бити доследан: није, разуме се, добро да се једна иста скраћеница час пише с наставком, час да се оставља без њега.

б) Вербализоване скраћенице – које по својим особинама, са својим родом и падежима, функционишу као праве речи. Такве су, на пример, Тањуг, Нолит, Симпо, Југотурс. У састав таквих речи улазе почетна слова, али и делови речи, па је само почетно слово велико (Тањуг = Телеграфска агенција нове Југославије, Нолит = Нова литература).

ц) Мешовите – неке од верзалних скраћеница или акронима прелазе у речи кроз прилагођавање у начину писања и изговарања, али и задржавају могућност писања као праве скраћенице. Примери за то су: Авној, Авноја и АВНОЈ, АВНОЈ-а, Нин, Нина и НИН, НИН-а, Битеф, Битефа и БИТЕФ, БИТЕФ-а, затим скраћенице страног порекла: Фијат ФИАТ, (итал. фабрика), фијат (кола, аутомобил), УНЕСКО и Унеско, УНПРОФОР и Унпрофор итд.

Скраћенице које функционишу као праве речи, у ствари, постају праве именице које имају свој акценат и род и на чијој се основи може добити нека друга реч — придев или именица, рецимо. Ту спадају, између осталих, споменуте речи — скраћенице: Тањуг (Тањуга, Тањугов, тањуговац), Нолит (Нолита, Нолитов, нолитовски), Нин (Нина, Нинов, ниновац, ниновски), Јат (Јата, Јатов, јатовац), Ској (Скоја, Скојев, скојевац, скојевски). Ту спадају и речи — скраћенице које су пореклом од страних скраћеница и код којих је дошло до извесног прилагођавања: Фијат, Фијата, Фијатов; Ција, Ције, Цијин; Унра, Унре, Унрин; Фифа, Фифе, Фифин; Унеско, Унесков (али и: УНЕСКО-ов); Уницеф, Уницефа, Уницефов итд. Када се овакве скраћенице пишу великим (верзалним) словима, онда се између њих и падежних наставака пише цртица: НИН, НИН-а, ЈАТ, ЈАТ-а. Овакав поступак је мање обичан када се ради о суфиксима за грађење речи: НИН-ов, НИН-овац, ЈАТ-ов, ЈАТ-овац.

Кад је реч о скраћеницама ове врсте које нам стижу из страних језика, са њима се различито поступа у зависности од тога да ли су прилагођене нашем језику или не. Скраћенице које су прилагођене нашем језику (НАТО — North Atlantic Treaty Organization, из НАТО-а, Ифор, из Ифора) добијају падежне наставке и читају се као наше речи: нато, из натоа, ифор, из ифора. Скраћенице страног порекла које нису прилагодјене нашем језику могу се писати или као предходне, (ББЦ, из ББЦ-ја, у ББЦ-ју, ИТН, из ИТН-а) или — што је нашем језику и писму примереније — према страном изговору: Би-Би-Си, из Би-Би-Сија, Ај-Ти-Ен, из Ај-Ти-Ена (ћирилицом увек на тај начин), а читају се према страном изговору: „би-би-си”, из „би-би-сија”, „ај-ти-ен”, из „ај-ти-ена”…

Једини озбиљнији проблем у писању падежних наставака представљају сложене скраћенице на вокал а. То су у нашем језику често скраћенице страног порекла (ЕТА, ИРА, ЦИА, ФИФА…). Стручњаци нису јединствени у препорукама у вези с тим, али је већина за њихово прилагођавање нашем језику (из Ете, из Ире, из Ције, из Фифе…).
према часопису Језик данас, Матица Српска, 1997.год

У СРПСКОМ ЈЕ ЕВРО

Назив нове валуте треба у српском да гласи евро (мушког рода), генитив евра, у множини еври

ОСЛОВЉАВАЊЕ ЖЕНСКИХ ЛИЦА ПРЕЗИМЕНОМ

Женска лица са презименом које се завршава на сугласник ословљавају се:

1. помињањем личног имена уз презиме, (Вера Јовановић, од Вере Јовановић итд.)

2. навођењем титуле, звања или сл., као нпр. — министарка Јовановић, наставница Јовановић, госпођа Јанковић и сл., дакле таквим лексичким средством које има нормалну промену по падежима или својим граматичким својством информише о женском лицу.

3. презиме типа – Јовановићева, Петровићева употребљава се када се женска особа именује само презименом без спреге са личним именом или титулом. Ова форма не означава више одредбу припадности по оцу (Јовановићева = кћи Јовановића), већ је у том погледу неутрална. Такав случај обично налазимо у насловним или сличним позицијама дневних листова, али и иначе, као у примерима: „Ове године Ћирићева је на Кросу Балкана била седма” (Политика, 16. 10. 1996, 29), „Селешова је, међутим, смогла снаге да предводи америчку репрезентацију” (Политика, 17. 10. 1996, 28).

4. презимена у множинском облику типа Јовановићеви, Поповићеви, означавају женску особу али не као издвојену јединку, пошто оваква форма обележава брачни пар, дакле и мушку и женску особу заједно, за разлику од регуларног облика плурала: Петровићи, Поповићи, који указује на то да нису у питању само муж и жена, већ сви чланови разнородне породице која носи дато презиме.

5. презимена типа Јовановићка, Петровићка данас се више не срећу у језику образованих људи. Некада се овај облик употребљавао као ознака мужевљевог породичног имена (Јовановићка – удата Јовановић)

Презимена која се у номиналном облику завршавају на -е, -о, -у, -и (типа: Бронте, Фелешко, Помпиду, Ганди, Козарски и сл.) понашају се као и женска презимена која се завршавају на сугласник.

Презимена која се у завршавају на – а (попут: Морина, Ивановна, Кудрна) по граматичком обележју су женског рода и мењају се по падежима – Морине, Морини, са Морином…

За време посете Елизабет Рен безброј пута је наведено „Рен је рекла”, „Рен је посетила…” и сл., да би и „домаћа” личност Весна Пешић била у сличним исказима сведена на — „Пешић”: „Пешић је на конференцији за штампу рекла…”, „О томе се Пешић изразила…” и сл.

У питању два сасвим јасна огрешења: прво – граматичко-информативно, а друго — цивилизацијско-естетско. У првом случају сасвим је јасно да је поступак лингвистички неоправдан, а у другом случају сматра се да је именовање женске особе „мушким” презименом (до скора у нас сасвим неуобичајено) некоректно, јер је тешко отети се утиску да је такав начин ословљавања женске особе (да ли да кажемо — и даме) у најмању руку неукусан.

Уобичајено је да се у нефамилијарном односу женској особи исказује поштовање и тиме што ће се уз име или презиме употребити и титула (госпођа, госпођица, наставница или др.), или бар да се уз „мушка” презимена обавезно помене и лично име, као што је то, с разлогом и сасвим оправдано, чињено у примерима као: „О томе смо разговарали са Маријом Рашетом, републичким министром”; „Госпођа Савовић је одговорила да су прецизно дефинисани циљеви НПА” (Политика, 19. 10. 1996), „Професор др Марија Богдановић је на промоцији Универзитета…” и сл.

према часопису Језик данас, Матица Српска, 1997.
ССЈ

Advertisements

1 komentar

Objavljeno pod Правопис

One response to “Мали кућни правопис или правила писања

  1. Одлично Гоцо 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s